(ГЕО)СТРАТЕШКИ ИНТЕРЕСИ: КО КОСИ, А КО ВОДУ НОСИ?

MARIONETAВелики политички стратези анализирају окружења, планирају акције и на крају их спроводе у дело. У својим стремљењима често немају милости, па тако у актуелној украјинској кризи највише страдају они који су недужни у целој тој причи. Данас су стратешки интереси Србије да буде копча између супротстављениог Истока и Запада, да се успоставе што бољи односи са званичним Берлином, затим јака Војводина, мирна Рашка област, али и формално сачувано Косово и Метохија.

У савременом тумачењу геополитичких односа у свету аналитичари придају велику пажњу геостратешким интересима великих сила. Реч стратегија потиче од грчке речи „стратостаго“ што означава вођење војске, тј. стратегијски правац акције који омогућава постизање циљева. Зато они који „држе конце“ светске политике мудро примењују стратегијске правце акција, а све у намери да постигну одређене политичке циљеве. Често се велика политичка гибања упоређују са партијом шаха или са повлачењем конаца на које су прикачени политичари малих земаља. Велики стратези анализирају окружења, планирају акције и на крају их спроводе у дело. У својим стремљењима често немају милости, па тако у актуелној украјинској кризи највише страдају они који су недужни у целој тој причи.

У таквој подели улога на светској политичкој сцени остаје отворено притање имају ли мале државе, попут Србије сопствене стратешке интересе? Анализирајући изјаве премијера и чланова влада у последњих неколико година стиче се утисак да се Србија труди да кроз различите видове политичког деловања оствари сопствене стратешке интересе. Својевремено је бивши премијер Ивица Дачић рекао да је сарадња са Републиком Српском најважнији стратешки интерес Србије. Под тим се подразумевало јачање политичких, економских, културних, духовних и свих других односа Србије са прекодринском браћом.

После посете Лондону, тадашњи премијер Дачић је истакао да је стратешки интерес Србије да обнови политичке односе с Великом Британијом зато што званични Лондон безусловно подржава Србију у евроинтеграцијама. Истовремено, тадашњи први потпредседник Владе Србије Александар Вучић говорио је да је инвестирање у развој и освајање одбрамбених технологија, које би потом могле имати и цивилну примену, стратешки интерес Србије, јер се на тај начин јачају укупни привредни потенцијали државе.

У међувремену су њих двојица заменили политичке улоге, па су данас стратешки интереси Србије да буде копча између супротстављениог Истока и Запада, да се успоставе што бољи односи са званичним Берлином, затим јака Војводина, мирна Рашка област, али и формално сачувано Косово и Метохија.

У реализацији стратешких интереса држава Србија је обилато „производила“ стратешка документа. У праву је професор Љубомир Маџар када је рекао да се још није чуло да је било која од тих стратегија у било ком облику била друштвено корисна. Чини се да је далеко преовлађујуће мишљење да су те стратегије углавном штетне, а о штети се поводом њих говори због тога што је њихова израда доста коштала, али не и због утицаја које је остварила. У том смислу „усмене“ стратегије које спроводе политичари су делотворније. Изговорене у одређеном политичком тренутку углавном постижу какав-такав ефекат. Зато је веома важно да у поменутом историјском тренутку њихово дипломатско деловање буде вешто избалансирано, јер од њихове умешности зависи колико ће бити делотворни геостратешки интереси великих сила.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: