БАЛКАНСКЕ ДИЛЕМЕ: ПРИНЦИП (НИ)ЈЕ ТЕРОРИСТА

SARAJEVSKI ATENTATУ делу западне јавности атентат у Сарајеву 28. јуна 1914. године и улога Гаврила Принципа и организације „Млада Босна” и после 100 година  третира се као повод за Први светски рат, а чин Гаврила Принципа као акт тероризма. Сукоби у БиХ као вид грађанског рата 1992-1995 године додатно су замаглили улогу Гаврила Принципа и „Младе Босне” и бацили сенку на овај велики датум не само српске историје, већ и историје Балкана, а онда и Европе.  Још увек има историјских опречних ставова који се политизују и са намером да се дискредитује и делом оптужи Србија за почетак Првог светског рата.

Атентат у Сарајеву 28. јуна 1914. године и улога Гаврила Принципа и организације „Млада Босна”        и после 100 година у делу западне јавности третира се као повод за Први светски рат, а чин Гаврила Принципа као акт тероризма. Угледни бошњачки академик Мухамед Филиповић каже: „Принцип је припадао организацији младих људи који су се бунили против Аустроугарске. Они су желели ујединити народе на Балкану. Желели су слободу свом народу. Због тога, квалификовати његов акт као акт тероризма је потпуна неистина”. Победници у Првом светском рату јасно су дефинисали ко је био организатор и покретач рата. Дакле, то је била Немачка и Аустроугарска монархија. Данашње генерације у Србији немају јасну представу о саможртвовању припадника „Младе Босне” за ослобођење Јужних словена и пре свега Срба од аустроугарског јарма.

Сукоби у БиХ као вид грађанског рата 1992-1995 године додатно су замаглили улогу Гаврила Принципа и „Младе Босне” и бацили сенку на овај велики датум не само српске историје, већ и историје Балкана, а онда и Европе. Делегација Србије и Републике Српске није прихватила да присуствује обележавању стогодишњице од Сарајевског атентата због извесне тенденциозности и повезивања атентата 1914. године са грађнским ратом у БиХ. Обележавање стогодишњице Сарајевског атентата достојно је обележено у Андрићграду. Премијер Србије Александар Вучић је уз председника РС Милорада Додика и редитеља Емира Кустурице рекао: „Ми поштујемо све друге, само у миру можемо да се развијамо и да напредујемо – ником другом никакво зло не желимо“.

Председник РС Милорад Додик каже: „Слободарске идеје тог времена су нас вукле кроз све ово време. Дошли смо у 2014. у којој разни међународни окупатори покушавају да нам наметну оно што није успела Аустроугарска… У чему је разлика, зашто смо живели ових сто година? Ми то не желимо, хоћемо нашу слободу и хоћемо у њој да живимо“. Јасно се увиђа да о Гаврилу Принципу и Сарајевском атентату једно мисли врх власти у БиХ, а друго у Републици Српској и Србији. Још увек има историјских опречних ставова који се политизују и са намером да се дискредитује и делом оптужи Србија за почетак Првог светског рата.

Косовски дух и мит из 1389. године био је покретачка снага за све борбе Срба на Балкану и национално ослобођење 1804.,1815.,1912., 1913. године и у Првом светском рату. Косово је отето од Србије силом и међународним притиском моћних држава, али то не умањује историјско памћење Видовдана 1389. или 1914 године. Све је то део опште историје српског народа. Политичке разлике које су присутне на политичкој сцени Србије око статуса Косова у извесној мери су нарушиле углед Видовданског празника. Председник Николић који је био у више наврата прекидан непркиладним и неумереним понашањем групе Срба који су били на Газиместану рекао је: „Сви смо ми Срби. Да су тако звиждали Лазару када их је позвао у бој, ви данас не бисте имали где да дођете. Само да не дозволимо да буде више сахрањених косовских јунака, него живих на Косову и Метохији. И знам да више не треба давати животе за Србију, већ да Србија треба да води мудру политику. Треба да разговара са свима да се договара и да Срби и Албанци треба да се договоре, а не да ратују, пошто сам убеђен, док сам председник да Србија неће да ратује”.

На овај начин председник Николић дао је поруку једне равнотежне политике која треба стрпљиво да ради на враћању националног духа и значај Косова и Метохије за државност и опстанак српског народа. Највећа је опасност заборавити Видовдан 1389. и 1914. године и претворити га у дан националног пораза и срамоте. Изнад свега то је духовна, историјска, али и политичка вертикала Србије и српског народа кроз векове.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: