ЈУЖНИ ТОК: ПОСАО ИЛИ ПАРНИЦА ВЕКА

LAVROV I BAROSOНеколико важних посета високорангираних руских и ЕУ дипломата званичном Београду показује да је Србија у центру пажње управо због актуелне енергетске кризе и локалног рата у Украјини који прети да добије и много шире размере. Уколико би преговори Русије и ЕУ пропали, Србија би остала без гасовода, због кога је уосталом и јефтино продала свој „НИС“, а такође би морала да плати све трошкове изградње гасовода.

Средином јуна Београд је посетио руски шеф дипломатије Сергеј Лавров. „Москва је спремна за јачање сарадње са Србијом у свим областима и подржава европски пути Србије“, поручио је Лавров, који је на састанку са српским премијером Александром Вучићем нашао „заједнички језик“ у вези са економском сарадњом, повећањем робне размене и реализацијом руских инвестиција у Србију, али и српских у Русију. У складу са дипломатском реториком и бонтоном Вучић се захвалио Русији за подршку коју нам пружа у вези са Косовом и Метохијом, као и за помоћ током последњих поплава. Када је у питању „украјинска криза“ Вучић је истакао да ће се Србија залагати да се криза реши дијалогом. Сусрет је био дипломатски беспрекоран, рекли бисмо „у рукавицама“.

Долазак високог руског дипломате у Београд заправо је био да се политички још једном „овери“ договор у вези са свим уговорима везаним за изградњу гасовода „Јужни ток“. И да не буде забуне Лавров је врло јасно рекао да „не постоји никаква промена у плановима за изградњу гасовода. Све ће се извршити у складу са уговорима“. У истом духу говорио је и шеф српске дипломатије Ивица Дачић који је свом руском колеги потврдио да је национални интерес Србије да се изгради „Јужни ток“, као и да се реализују сви договорени или планирани пројекти две земље.

Међутим, оно што је за званичну Москву звучало као „политичка арија“ из Београда, за Брисел је било ништа друго него какофонија. Посебно је као заглушујућа бука могла да им се учини Дачићева порука: „Наше чланство у ЕУ никако неће ослабити или прекинути наше везе с Русијом. Зашто би се само од Србије тражило да се опредељује ‘или-или’, а да при томе друге европске земље имају најразвијеније економске односе с Русијом“?

Одговор је стигао пар недеља касније у виду посете председника Европске комисије Жозе Мануел Бароза званичном Београду. Премијер Србије Александар Вучић је опет демонстрирао префињену дипломатску реторику, захвалио се уваженом званичнику Европске комисије на подршци коју је Европска унија пружила Београду поводом катастрофалних поплава и истакао да је пуноправно чланство у ЕУ приоритетни задатак Владе Србије. Иако је Барозо изнео речи хвале за беспрекоран напредак Србије у процесу евроинтеграција, заправо прави разглог посете званичном Београду је био из истих разлога због којих је долазио и Лавров. Барозо је, наиме, подсетио српске званичнике да је став ЕК да су сви потписани међувладини уговори између Русије и седам земаља укључених у „Јужни ток“ у супротности са законима ЕУ и да мора о њима поново да се преговара.

Званично ЕУ поздравља изградњу „Јужног тока“, поготово што ће бити отворена многа радна места у свим земљама кроз које пролази, али његова изградња мора да буде усаглашена са прописима ЕУ. То значи да нема „Јужног тока“ без гараниција слободног приступа трећих лица системима за транспорт и складиштење гаса, без дефинисања регулаторних тела која ће обрачунавати цену транспорта и без апсолутног монопола Гаспрома на коришћење гасовода.

Нема сумње, гас је руски, али потрошачи и земље транспорта гаса су „евроунијатске“. Ако не буде компромиса, ништа ни од бизниса. Недавно је на Факултету за економију и инжењерски менаџмент у Новом Саду одржан научни скуп под називом „Јужни ток: посао или парница века“ на којем је представљена правна анализа члана тима „Европа Србија“ и стручњака за правни систем ЕУ Владимира Медовића. Укратко, уколико би преговори Русије и ЕУ пропали, Србија би остала без гасовода, због кога је уосталом и јефтино продала свој „НИС“, а такође би морала да плати све трошкове изградње гасовода. Зато је веома важно да се нађе право решење, да се споразум модификује како би се дошло до компромиса.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: