ИЗАЗОВИ РУСИЈЕ: ИЗМЕЂУ ЦАРИЗМА И КОМУНИЗМА

VLADIMIR PUTINСверуски центар за испитивање јавног мњења (ВЦИОМ) је средином марта објавио извештај у којем наводи да је Путинова популарност порасла за 15 одсто од почетка године и да износи 75,7 одсто, достигавши највиши ниво у последњих пет година. Да би ојачао своју демократску позицију Путин је добровољно прихвато да му Руска Дума ускрати право одлуке на употребу силе према Украјини без одобрења парламента.

На захтев председника Русије Владимира Путина, горњи дом руске скупштине недавно је укинуо резолуцију којом се Путину дозвољава употреба војне силе у Украјини. За укидање резолуције, изгласане 1. марта, била су 153 посланика, док је један посланик био против, а уздржаних није било, пренела је агенција Ројтерс. Ово је мудра и политички тактична одлука да би се ојачала улога Руске Думе и дипломатије и смањио притисак на позицију предсендика Руске Федерације. Руско јавно мњење даје ширу подршку политичкој и државној владавини Владимира Путина. Више од 60 одсто руских грађана желе да Владимир Путин остане председник и по истеку мандата 2018. године. Како извештава „Раша Тудеј“, ова анализа јавног мњења показује да две трећине Руса сматра да је Путинова политика потпуно у складу са њиховим интересима. Поред тога, 55 одсто Руса сматра да је Путин током садашњег мандата испуњавао дужности боље него током свог првог и другог председничког мандата.

Руси највише подржавају Путина у вези са припајањем Крима и Севастопоља Руској Федерацији. Већина испитаника је указала на успехе председника Путина у јачању војног потенцијала земље и одбране руских ставова у међународној политици. Да би ојачао своју демократску позицију Путин је добровољно прихвато да му Руска Дума ускрати право одлуке на употребу силе према Украјини без одобрења парламента.

Руска јавност види у Путину стабилну власт и адекватан одговор на међународне изазове, пре свега према САД и НАТО и начину вођења политике према ЕУ око енергетске безбедности. Истовремено високи рејтинг који има Владимр Путин је и резултат притиска и санкција које су увеле САД и ЕУ, али и због притиска НАТО-а према руским границама у вези украјинске кризе. Руска Федерација је у време владавине Горбачова и Јељцина губила своје геополитичке, економске и националне интересе и моћ. Владимир Путин је ојачао национално поверење у снагу руске државе, војну и економску моћ и јак утицај Русије на међународној позорници.

Владимир Путин управља „руским бродом“ од краја 1999. године. Два пута је био председник , једом премијер и сада обавља трећи председнички мандат. Русији је у наредним годинама потребан јак политички лидер који ће се борити за руске интересе у глобалној светској политици. Демократска структура руског друштва нешто је специфичнија од „западне“ демократије и модела председничког система у САД и у неким другим државама света. Поштујући форму западне демократије кроз парламентаризам, али истовремено поштујући традицију руске државности и специфичан однос према лидерству, Русија је данас између некадашњег царизма и совјетског комунизма. Данас је Русија модерна држава, али са својим специфичним односима према демократским институциајма и посебно према првом човеку државе. Психофизичко стање председника Русије Владимра Путина је на завидном нивоу.

Међутим, постоје све израженији покушаји да се Путин изолује у светској политици или да се скине с власти. Тај став се јасно види у спољној политици Обамине администрације. ЕУ у Путину види стабилног партнера у сфери економије и енергетике. Истовремено, у војном погледу западни лидери гаје нетрпељивост према Русији због украјинске кризе. Зато је веома важно што су грађани подржали јачање руске државности, економије и војне снаге и процес интеграција са државама БРИКС.

Сверуски центар за испитивање јавног мњења (ВЦИОМ) је средином марта објавио извештај у којем наводи да је Путинова популарност порасла за 15 одсто од почетка године и да износи 75,7 одсто, достигавши највиши ниво у последњих пет година. Није Путинива власт најдужа у Европи на основу правила западне демократије. Дуже од Путина у Европи влада Мило Ђукановић у Црној Гори који има подршку у САД и ЕУ. Најдуже у 20. веку владао је СССР-ом Стаљин (1924-1953), затим Хрушчов (1953-1964), па Брежњев (1964-1982), Горбачов (1985-1991), Борис Јељцин (1991-1999). Дакле, по дужини владавине Владимир Путин је за сада на трећем месту.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: