ДИПЛОМАТСКА ВРТЕШКА: ИМА ЛИ СРБИЈА СУФЛЕРЕ?

foto NSPMУ медијима, поготово оним који су спремни пре да виде пропусте, него резултате Владе Србије провејава став како велику улогу у кројењу унутрашње и спољне политике играју иностране дипломате. Међутим за овакав став нису криви само новинари, већ и политичари. Ова прича о утицају утицајних странаца у Србији стара је нешто више од деценије.

Први се јавности на такву „дипломатску праксу“ пожалио покојни премијер Србије Зоран Ђинђић у Бањалуци 2003. године када је рекао: „Постоје амбасадори неких земаља који се понашају као да су шефови странака у Србији, као да су изабрани на изборима, који позивају министре, који позивају кабинет и чуде се што нећу да их примим“. У јавности се недавно појавио интервју са покојним писцем и председником СРЈ Добрицом Ћосићем, објављеном тек после његове смрти, у којем пише како је по плану америчких обавештајаца Ћосић требао да буде наследник маршала Тита, по принципу „твоје је да прихватиш место председника и да се смешкаш, а ми ћемо да бринемо о свему осталом“.

И током формирања актуелне Владе Србије премијер Александар Вучић је трпео нападе јавности како је кабинет формирао под притиском насртљивих страних дипломата. Због таквих написа премијер Вучић је чак направио и дигресију током свог премијерског експозеа у Народној скупштини када је позвао присутне представнике дипломатског кора да потврде како код њега таква пракса не пролази. У интервјуу „Недељнику“ Вучић је рекао: „То је мој избор, какви Руси, какви Американци. У Атланти, у Кока-коли мењају сваке године 15 одсто својих запослених и зато су најуспешнији. Мораш да имаш нови изазов. Негде си поставио нешто, имај нови изазов, направи нешто ново. Промени нешто…“.

У политичке реформе премијера Александра Вучића спада и вешто балансирање између Истока и Запада, уз јасан став да Србија подржава целовитост држава чланица УН. Државни врх Србије ће и даље поштовати обавезе на путу ка ЕУ, али неће одустати од неговања пријатељских односа с Русијом. Међутим, ову врсту спољне политике актуелна власт ће бити приморана да коригује у складу са процесом евроинтеграција. А најбољи чувари вредности ЕУ су управо стране дипломате. Најбољи доказ за то нам је оцена британског амбасадора Дениса Кифа који је рекао у интервјуу за „Данас“ да разуме став Београда о намери уласка у ЕУ и задржавања добрих односа са Русијом, али „генерално говорећи, неизоставан део процеса приступања Европској унији јесте да држава хармонизује своју спољну политику са заједничком спољном политиком ЕУ. То је важило и важи за све земље кандидате за чланство. У том контексту, Србија тај процес усклађивања још није завршила“.

Није потребна превелика аналитичност да би дошли до закључка како ће процес „еврохармонизације“ утицати на извозне погодности Србије у Руску Федерацију и наставак изградње „Јужног тока“. По свему судећи, Србија ће свој однос према Русији градити у складу са немачком спољном политиком која није спремна до краја да иде у санкцијама против Русије, што умногоме олакшава спољнополитичку позицију Србије.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: