ПОЛИТИЧКЕ УРОТЕ: КОМЕ СВЕ СМЕТА ВУЧИЋ?

Фото: Танјуг

Фото: Танјуг

Председник црногорске владе Мило Ђукановић упозорио је свог српског колегу Александра Вучића да „рукопис“ појединих написа у београдској штампи личини на онај из 2003. године пред атентат на премијера др Зорана Ђинђића. Премијер Александар Вучић понавља да је „Дражава много јача. Видећете у веома кратком времену пред вама“, захваливши се при том премијеру Црне Горе Милу Ђукановићу на бризи коју показује. Коме у ставари смета премијер Србије Александар Вучић?

Прво, политика премијера Александра Вучића смета појединим бизнисменима, попут Мирослава Мишковића, затим нарко картелима који су свој утицај имали преко политичких кругова у ранијим владама. Вучић смета и делу српске полиције огрезле у корупцији и сарадњи са мафијом. Против Вучића је и део политичке сфере у „поцепаном“ ДС-у која је била интересно повезана са разним лобијима и тајкунима, а која тренутно жели да по сваку цену дисквалификује актуелну Владу Србије. Овде се више не ради о конструктивном делу опозиције, већ о једној смишљеној политичкој игри појединих маргинализованих парламентараца који сада делују преко неколико медија са циљем да актуелизују теме државне цензуре медија и ускраћивање политичких слобода. Притисак на Вучића долази и из појединих „страних кухиња“ са намером да се његово политичко деловање дискредитује. Против Вучића су и неки припадници СПС-а који су изгубили позиције у власти и утицај на бизнис сфере.

Премијер Александар Вучић је у спољној политици оријентисан ка чланицама ЕУ, пре свега ка Немачкој, али не запоставља ни сарадњу са Руском Федерацијом. Због тога се очекују извесни притисци на Владу Србије да се определи за једну од опција. Поготово се тражи да влада заузме чвршћи став према Руској Федерацији у вези са „украјинском кризом“. Политичке структуре у Србији које желе пад актуелне владе спинују да Вучић седи на „две столице“ и да мора да се определи за ЕУ и политику већег утицаја САД, односно да искреније приђе евро-атлантским интеграцијама. Недавна Вучићева посета званичном Берлину, али и посете белоруског председника Лукашенка и министра спољних послова Руске Федерације званичном Београду, указују на стратегију дипломатске „равнотеже“ као дела државних и националних интереса Србије. Управо због тражења „средњег пута“ премијер Србије Александар Вучић се налази пред „ватреном линијом“ разних утицаја, интереса, лобија који треба да га прогласе диктатором и непогодним за државне интересе.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: