ПОЗИЦИЈА СРБИЈЕ: ВРАТА НА ЗАПАДУ, ПРОЗОРИ НА ИСТОКУ

VRATA I PROZORIСрбија је културолошки, образовно и научно повезана са ЕУ, а духовно и традиционално са Руском Федерацијом. Политичке партије у Србији знатно више сарађују са партијама из ЕУ укључујући се у европске народњаке, Социјалистичку интернационалу, Асоцијацију европских либералних и демократских политичких партија, него што сарађују са руским политичким партијама и покретима. Истраживања јавног мњења, као и парламентарни састав указују да су готово сви посланици за улазак Србије у ЕУ .

Почев од 1878. године, па до данас Србија је својим политичким идејама и на Западу и на Истоку. Захваљујући свом парламентаризму Србија је била и остала везана за западну демократију која се кретала између француског модела и елемената немачке политике. Више од једног века Србија је блиска са западом, пре свега Немачком, Француском, САД и Великом Британијом, али једним важним историјским делом и са царском Русијом, па онда са СССР-ом и сада са Руском Федерацијом. На економском плану данас су Србији најзначајнији партнери чланице ЕУ и Руска Федерација. Србија је културолошки, образовно и научно повезана са ЕУ, а духовно и традиционално са Руском Федерацијом. Ако све то увежемо, Србија је по свом геополитичком положају на Балкану који је дуго третиран као „Источно питање“ на ободу Европе према Азији са доминацијом Турске.

Геополитички посматрано, Србија је била у зони немачких интереса преко Аустрије и Мађарске, а данас и преко Словеније и Хрватске. Немачки стратешки утицаји на Балкану датирају од средине 19. века и показују своју константну заинтересованост и присутност на овом подручју. Руска Федерација заинтересована је за Балкан и Србију преко енергетских и гасних коридора и покушаја да се преко овог подручја врати у европску зону утицаја. Србија је политички гледано ближе ЕУ него интеграцијама у Евроазијску унију, БРИКС или ЗНД. Са друге стране, некадашњи стратешки партнери СССР-а, а сада Руске Федерације, попут Мађарске, Бугарске, Румуније сада су део ЕУ. Све ово говори да је реалполитичка оријентација Србије и њена геополитика усмерена на ЕУ, али и блиске везе са Руском Федерацијом.

Политичке партије у Србији знатно више сарађују са партијама из ЕУ укључујући се у европске народњаке, Социјалистичку интернационалу, Асоцијацију европских либералних и демократских политичких партија, него што сарађују са руским политичким партијама и покретима. Политичко биће водећих странака у Србији усмерно је ка западним демократијама. Тако су посланици у парламенту створили своје неформалне политичке „лобије“. Дакле, све ово говори да у водећим политичким партијама постоји жеља за сарадњом са ЕУ, САД, али и са Руском Федерацијом и другим државама. Ипак, истраживања јавног мњења, као и парламентарни састав указују да су готово сви посланици за улазак Србије у ЕУ, али и за задржавање пријатељских односа са Руском Федерацијом.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: