УКРАЈИНСКА КРИЗА: СРБИ МЕЂУ РУСИМА

Foto: Vikipedija

Foto: Vikipedija

Историја као стара учитељица живота нас подсећа да потомака Срба има и ван граница Балканског полуострва. Веровали или не, у Украјини се данас лије и српска крв. Овога пута нећемо помињати добровољце из Србије који се у саставу батаљона „Восток“ боре на страни проруских снага.

Википедија бележи да је декретом Сената моћне Руске имеприје од 29. маја 1753. године Србима и другим балканским народима православне вероисповести омогућено слободно насељавање украјинских степа у намери да осигурају заштиту границе и напредовање јужних степа. Славеносрбија је била под непосредном управом Сената. Насељеници су служили у Бахмутској хусарској регименти. Нова Сербија и Славјаносербија као граничарска подручја постојале су нешто више од деценије. Манифестом царице Катарине 1762. године и Указом руске владе 1764. године укинуте су Нова Сербија и Славјаносербија и укључене у састав нових губернија. Продирањем Русије према југу, према Азовском и Црном мору, српска граничарска подручја постала су излишна као што се две деценије раније десило са граничарским подручјем у Хабзбуршком царству.

Наиме, Срби су Руској империји у време постојања граница, а и по њиховом укидању, добро послужили у ратовима који су на разним странама вођени другом половином 18. века. Одсечени од сопствене етничке матице, у православној и словенској средини, Срби су се убрзо претопили у локално источнословенско становништво. Тако је век и по после досељавања остало само око хиљаду Срба у овом подручју Украјине.

Срби нису били само добри ратници. Стари документи чувају успомену на досељенике из Србије који су први организовали производњу каменог угља и руде гвожђа у Луганској области. Испред тврђаве Свете Јелисавете у Бахмуту годинама су одржавани велики сајмови који су постали центар трговине са Турском и Пољском. Истини на вољу, време је учинило своје. Данас у Украјини нема људи који се изјашњавају као Срби, али то не значи да у њиховим венама не струји српска крв. Многи становници Доњецке и Луганске области који се данас боре за своја права, макар и делимично имају српско порекло.

Тумачећи актуелну „украјинску кризу“ амбасадор Александар Чепурин је за Новинску агенцију „Бета“ рекао: „Украјина има свој исток и свој запад, постоје две душе, две различите традиције, различите вере, различити језици и сам опстанак ове државе сведочи да су два дела сарађивала и трудила се да узимају у обзир један другог. И све док је тако било, све док су ова два дела сарађивала, онда је то постојало, а чим је једна страна уз страну помоћ покушала да постане победник у дијалогу, онда су почели проблеми“.

И тек када знамо све ове значајне историјске чињенице актуелни геополитички догађаји добијају сасвим нову димензију.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: