ИЗВОЗНИ ПОДУХВАТ: ШНИЦЛЕ НА РУСКОЈ ТРПЕЗИ

MESOРуси једва чекају да увезу свињско месо из Србије. У Пољској се појавила тзв. афричка куга, што је узроковало да Русија забрани увоз свињетине из ЕУ, и ето опет великог посла за српске свињаре. До краја године очекује се да ће вредност српских прехрамбених производа извезених у Русију достићи вредност од око 300 милиона америчких долара.

Још од времена Карађорђа, па и пре њега, свињарство у Србији је високо цењено, а свињско месо и прерађевине од њега веома су заступљени у исхрани домаћег становништва и у извозу. Главне области свињарства су северни део Бачке и Баната, Доњи или „свињски“ Срем, Мачва, Колубара и Велико и Западно поморавље. Цветао би извоз свињског меса у Европску унију да се својевремено у Србији није појавила свињска куга. Иако је она одавно искорењена „евроунијате“ неће ни да чују за српску свињетину. Они неће, али зато Руси једва чекају да увезу свињско месо. Наиме, у Пољској се појавила тзв. афричка куга, што је узроковало да Русија забрани увоз свињетине из ЕУ, и ето опет великог посла за српске свињаре.

Неки српски извозници свињетине успели су да дуплирају извоз у односу на прошлу годину. Како кажу, Руси плаћају авансно, а веома су заинтересовани за сточно месо са микрофарми, односно за месо малих коопераната који уместо ГМО у исхране крмача користе кукуруз и пшеницу. Према подацима Привредне коморе Србије, извоз српских прехрамбених производа у Русију повећан је за 69 одсто у односу на прошлу годину. Како преноси „Б-92“, до краја године очекује се да ће вредност српских прехрамбених производа извезених у Русију достићи вредност од око 300 милиона америчких долара. Лане је извезено у вредности од 184,6 милиона долара. Улагање у сертификовану кланицу се исплати, јер без лиценце није могуће пласирати робу на страном тржишту. Србија је до сада извозила кукуруз и пшеницу, као и живу стоку. Српске полутке, јетрене паштете, као и конзерве од пилећег, ћурећег и говеђег меса од сада ће се продавати у трговинском ланцу „Метро“. Извоз пољопривредних производа из Србије у Русију је у марту ове године био 15 милиона евра. Највише кукуруз, затим јабука и на трећем месту је свињетина. Потенцијали су изузетно велики.

И ту долазимо до кључног проблема. Да би неко успео на руском тржишту није довољно да има потребне сертификате, производњу и „добру вољу“. Они који знају како функционише тржиште у Русији свесни су чињенице да је веома тешко ући у руске трговинске ланце. Основни разлог је тај што ланци траже да им неко дистрибуира робу од маркета до маркета. Већина српских извозника није у стању да обезбеди такву логистику у Русији зато што је за наше прилике прескупа. А без дистрибутера, без представника у Москви или Санкт Петербургу, без логистике у дистрибуцији илузија је размишљати о пласману робе на руско тржиште.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: