ПОЛИТИЧКА СЦЕНА СРБИЈЕ: ГРАЂАНИ ЈЕДИНА ОПОЗИЦИЈА

građanski protestiНа политичкој сцени Србије данас нема јаке, стабилне и организоване опозиције. Некадашња власт ДОС-а, а онда ДС и ДСС, па власт ДС и СПС начином владавине и отуђеношћу од бирачког тела са свеприсутном корупцијом довела је до стања да Србија по први пут од 1990. године има фрагментарну опозицију.

Да подсетимо, опозиција политици СПС, касније СПС-а и СРС и ЈУЛ-а били су: СПО и ДС, затим ДЕПОС и до 2000. године „Савез за промене” и ДОС. После доласка ДОС-а на власт опозиција је била слаба, али је остао нуклеус од СПС-а и СРС, а онда СРС и СПС јачају, тако да 2004. и 2008. године СРС постаје најјача опозициона партија, а СПС прелази у власт са ДС. Коалиција ДС и СПС губе изборе 2012. године и побеђује СНС која прави савез са СПС, али на политичкој сцени делује још увек релативно снажна ДС, као и ДСС. Мартовски избори 2014. године доводе до слабљења ДС, а у парламенту нема више ДСС, Г 17 плус и ЛДП-а. У посланичким клупама остају само представници две струје ДС-а.

Србија нема опозицију као што је имала 1990. године оличену у ДС и СПО. Сада је ДС у сукобу са НДС Бориса Тадића који тежи да у датом часу сруши преко својих људи Драгана Ђиласа и поново уједини ДС. Борис Тадић признаје да себе не види као новог лидера опозиције. „Није реалистично овог тренутка да приступам неким уједињавањима која су ван сваке функционалности. То важи и за Демократску странку за коју просто не сматрам да је странка која одговара својој мисији, зато сам и изашао из ње“. каже Тадић. Нови задатак Бориса Тадића је да у периоду мањем од годину дана буде нови лидер опозиције и да се припреми за нове изборе.

Ни једна партија данас нема снагу СНС нити СПС, па је јасно да су ове две партије поново део велике коалиције. Власт без опозиције је штетна по демократију и политичку стабилност. Таква ситуација може да доведе до унутрашњих турбуленција у држави. Гледано теоријски, опозициону улогу могу преузети синдикати и разне националне организације које ће оцењивати владину политику на основу социјално-економских резултата. ДС тешко да може да окупи незадовољне грађане, а то важи и за Тадићев НДС. Обе структуре су компромитоване као дојучерашња арогантна власт.

Нови облици опозиције могу бити афирмисани по социјалним проблемима или по неким националним партијама. Опозицију тешко да може да окупи и ДСС. Опозиција би делом могла да стаса из језгра УРС-а и ЛДП-а као дела некадашње политичке олигархије, као и организација „Двери“ и „Образ“ које би се ујединиле са остатком СРС-а. Ипак, Србија од политичких странака тешко да може сада да окупи више од 10 одсто бирачког тела, тако да ће суштински највећу опозицију садашњој влади чинити незадовољни грађани, уколико реформе и мере владе буду кренуле „низбрдо”.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: