ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА СРБИЈЕ: РАДНИКЕ У КЛУПЕ

RADNIČKA ZANIMANJAОвогодишње првомајске празнике десеткована радничка класа у Србији дочекује подељена. Док једни штрајкују суочени са економским последицама, несрећама и заблудама транзицијске деценије прошлог и првих десет година овога века, други су упорни у томе да не изневере традицију прославе уз иће и пиће на некој ливади или пропланку. Оштар курс реформи које је најавио у свом мандтарском експозеу Александар Вучић увукао је страх у кости не само радничкој класи, већ и онима који хлеб зарађују у јавном сектору. Смањење личних доходака, отпуштање радника у предузећима која се неуспешно реструктурирају, смањење броја државних чиновника само су део реформског пакета најављеног у предвечерје Празника рада. А познато је да је нова индустријализација услов за успешно спровођење представљених реформи.

Уместо самоуправног социјализма као покретачке снаге радничке класе данас је приватна иницијатива „камен темељац“ нове индустријализације. Судећи по постојећој Стратегији развоја индустрије до 2020. године, која је усвојена крајем 2011. године, узданице привредног развоја земље су аутомобилска, индустрија информационих технологија, пољопривреда, прехрамбена индустрија, енергетика, али и производња сировина и репроматеријала. У циљу реалног привредног развоја потребно је омогућити страним инвеститорима да без компликоване бирократске процедуре улажу у Србију. Држава треба посебно да буде благонаклона према онима који су вољни да развијају индустријске паркове и онима који су спремни да улажу у израду софтвера и пољопривредних производа.

Уз поштовање радне дисциплине коју заговара премијер Александар Вучић, када дођу велики инвеститори, попут Емирата, са њима ће сарађивати мала и средња предузећа. Да ли ће опредељење нове владе бити агресивна индустријализација земље најбоље ће се видети по броју министарстава која учествују на заједничком задатку? Премијерово обећање да више неће постојати „политички феуди“ улива наду да ће се поједини концепти спроводити синхроно. Тај модел повезаности би требао да заустави раст незапослености, а у наредном периоду чак и да се повећа број људи са радном књижицом. Нова технологија захтева и раднике са новим знањима који неће због професионалних и других обољења морати да често изостају са посла.

Док су средњоевропске земље омогућиле страним инвеститорима да улажу управо у индустријске гране, балканске земље су углавном подстицале развој услуга. То је довело до губитка квалификованог кадра који је своју „животну шансу“ тражио у богатијим друштвима. Зато је приликом обнављања индустријске производње потребно улагати у свих облика образовања ради стицања потребних квалификација.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: