НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС: ПРОИЗВОДЊА ХРАНЕ

POLJOPRIVREDAСрбија је кроз своју новију политичку историју била извозник пољопривредних производа, а своје дугове Аустроугарској у време анексионе кризе и рата плаћала је сувим шљивама, месом и кожом. Срби никада нису били од своје пољопривреде сити, али нису били ни гладни. Савремено доба обележава кризу прехране светског становништва. Посебно недостаје жито и кукуруз који је ако погледамо продуктне берзе стално „на цени“. По процени Владе Србије на добром смо путу да до 2015. године остваримо шест милијарди долара девизног прилива од извоза хране, а да 2020. године та цифра износи десет милијарди долара.

Процене показују да данас домаће уљаре користе свега 50, шећеране 25, кондиторска индустрија 40, а месаре 30 одсто свог капацитета. Највећи трговински партнер у извозу хране је ЕУ. Просечна вредност извоза хране из Србије је 531 долар и налази се на зачељу европских извозника хране, док се из држава ЕУ просечно извози око 6000 долара хране. Србија има слободну трговину са Руском Федерацијом, али се овај аранжман две државе још увек недовољно користи.

Што се тиче прехране, Србија је  јефтинија од многих држава ЕУ и са Балкана, али стандард и примања су таква да просечни грађанин Србије потроши више од половине својих примања на исхрану. Србија би могла да има могућност не само стабилног извоза хране, већ и сигурне националне резерве. Потреси на међународним продуктним берзама због глобалне кризе, али и регионални сукоби, попут актуелног у Украјини, отварају питање аграрног ризика за државе Европе, али и за Србију. Изузетно је значајно да Србија што пре покрене своју аграрну дипломатију, да што пре промовише своје брендове и производе високог квалитета. Укидањем европских царина отвора се слободни промет пољопривредних производа и хране из држава ЕУ.  Србија увози храну из окружења, али и са Далеког истока и Латинске Америке, док су домаћи капацитети у просеку око 40 одсто. Дакле, домаћи произвођачи хране су у тежем положају. Обим размене пољопривредних и прехрамбених производа Србије и Руске Федерације се приближно бележи на ниво од 500 милиона долара годишње. Та размена би могла да буде знатно виша.

Велики аграрни системи у Србији данас су у рукама моћних бизнисмена који више размишљају о својим интересима него о националној стратегији. Данас не постоји договор између произвођача хране и државе на који начин ће се реализовати глобална производња и продаја, како на домаћем, тако и на страном тржишту. Све су већи притисци да се на тржишту хране у Србији нађу производи ГМО порекла, како у сточној исхрани, тако и у воћу и проврћу, месу и млеку. Србија може да извози своје производе на осетљива тржишта. Власник трговинске компаније „Al Othaim grоup“ из Саудијске Арабије, Абдулах Ал Отхаим, изразио је спремност да из Србије у континуитету увози производе. Ради се о, како је наведено, млеку и млечним производима, месу и месним прерађевинама. Ова трговинска компанија је једна од највећих увозника хране на Блиском истоку. Пољоприведа је будућност Србије и она треба да буде национални посао.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: