ПРИВРЕДНА ХРОНИКА: „ДИРИГОВАНИ СТЕЧАЈ“

STEČAJБудући премијер Александар Вучић је предвидео смањење трошкова буџета за 400 милиона евра и смањење зарада у јавном сектору за 10 до 15 одсто. Планирано је и доношење 20 закона који би требало да омогуће структурне реформе, пре свега у привреди. Када је реч о пензионом систему, предвиђа се померање старосне границе за одлазак жена у пензију на 63 године, уз увођење казнених поена за превремено пензионисање. Реформом радног законодавства биће омогућено лакше запошљавање и отпуштање, као и укидање дела права радника.

Предвиђена је и строжа контрола корисника социјалних права. Лидер СНС спас Србије види у мерама које је бивши немачки канцелар Шредер применио да би отворио врата политици Мерклеове за економску стабилност Немачке у условима кризе и рецесије. Међутим, Србија није Немачка и не може се ни у једној суштинској форми поредити. Србија ће по мерама нове владе повећавати порезе на имовину, смањивати јавни сектор и плате и све то за обнову Србије у наредндих пет до десeт година. Истоврмено, економиста од репутације Владимир Глигоров упозорава да је корпоративни сектор у Србији банкротирао, а представници власти, привреде и НБС, за сада немају идеју како да се са тим суоче. Глигоров каже: „То је апсолутно кључни проблем за који садашња влада, привреда и централна банка немају никакву идеју“… „Тешко ће моћи да се избегне реструктурирање обавеза државе. Ако би се ишло на даље повећање пореза и смањење јавне потрошње, а најављено је смањење плата, то би имало негативан ефекат на привредну активност, што значи да се терет јавног дуга може и повећавати“.

Један од кључних закона који треба да се донесе је Закон о раду. Председник СССС Љубиша Орбовић сматра да се измене закона усвајају да би се омогућило лакше отпуштање, а на лакше запошљавање, како то тумаче представници власти и послодаваца. „Говори се о лакшем отпуштању радника, а као последица лакшег отпуштања сматра се да ће бити и лакшег пријема радне снаге“, поновио је Орбовић. Данас многе фирме у Србији се припремају за тзв. „дириговне стечајеве“. Подаци говоре да од 103 фирме које су поднеле захтев за улазак у такозвани дириговани стечај, 32 унапред припремљена плана реорганизације (УППР) поднета су у Београду. Стручњаци указују и да унапред припремљен план реорганизације или „дириговани стечај“ постаје све чешћи модел којим привредници покушавају да спасу своје пословање у условима опште дужничке кризе.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: