ГЕОПОЛИТИКА: „ТАМНИ ВИЛАЈЕТ“ ЕВРОИНТЕГРАЦИЈА

TAMNI VILAJETПриродни гас, нафта, уљани шкриљци, угаљ, разноврсни минерали и друга природна блага била су и остала општа места на којима се велике силе спотичу у непрестаној борби за освајање глобалне доминације. Актуелна украјинска криза управо је један од епицентара геостратешких гибања које нарушавају општу политичку и економску равнотежу у односима између великих сила. Управо зато је председник Руске Федерације Владимир Путин дипломатским каналима упутио писмо лидерима Западне и Источне Европе, међу којима и председнику Србије Томиславау Николићу, у којем је изразио своју дубоку забринутост због питања везаних за испоруку руског гаса. Будући да се Србија налази на коридору изградње „Јужног тока“, украјинска криза може итекако да произведе озбиљне последице по привредни развој Србије.

Како преноси „Танјуг“, у разговору са руским амбасадором Александром Чепурином, председник Србије Томислав Николић је изразио наду да ће се ситуација решити на миран начин кроз дијалог и компромис. „Наше искрено и одано пријатељство са Руском Федерацијом и моје лично поштовање према председнику Путину остаје неупитно“, рекао је Николић, и додао да Србија и даље стоји на позицији неутралности у односу на ситуацију у Украјини.

Међутим, остало је отворено питање какве би последице овакав развој догађаја имао за Србију и западни Балкан? Према мишљењу професора др Предрага Симића са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, највеће последице имала би блокада „Јужног тока“ који за ове земље, тешко погођене кризом „еврозоне“, има велики значај. „Чак и ако ЕУ одустане од намере да блокадом овог гасовода казни Русију, његов завршетак би био одложен за више година у корист „Јужног коридора“ који заобилази западни Балкан, али би милијарде уложене у њега додатно помогле економски опоравак јужне Европе. У тој перспективи, енергетска безбедност западног Балкана била би препуштена ћудима руско-украјинских односа, а и једини извор природног гаса за њих би био постојећи гасовод преко Украјине који је до сада два пута – 2006. и 2009. године – био накратко затваран. Најтеже последице оваквог развоја догађаја осетиле би Бугарска и Србија, али и друге земље региона. Последице по Србију се ту не завршавају и наставак кризе би погодио и друге гране – на пример, металургију која зависи од сировина из Украјине“, објашњава професор Предраг Симић у свом ауторском тексту објављеном у дневнику „Политика“.

У политичком животу Србије која је на путу придруживања Европској Унији појављују се „добронамерници“ и саветодавци извучени из „нафталина“. Велико је питање колико политичари, попут Шредера, Строс Кана, Гузенбауера  могу да помогну Србији која тумара кроз „тамни вилајет“ неизвесних евроинтеграција. Очигледно је да долази време када неће бити ни мало лако бити Исток Западу и Запад Истоку. Јер, шта год да се изабере, кајање предстоји.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: