ПРИВРЕДНА ПОЛИТИКА: РУСКО ТРЖИШТЕ ИСПРЕД ЕУ

VLADIMIR PUTINСви они који су стицајем (не)срећних околности били у позицији да реализују пројекте средствима из ИПА претприступних фондова Европске уније, како би Србија у процесу придруживања ЕУ изградила своје капацитете за пуно чланство, често су се сусретали са уздржаним евробирократама које надмоћно газдују тим фондовима. Посебан специјалитет евробирократа су својеврсне „препоруке“ тзв. менаџерима који су дужни да се беспоговорно покоравају њиховим захтевима током коришћења ограничених средстава намењених за реализацију пројекта.

Будући да је српска привреда буквално разорена, те да су градске и општинске касе све празније, средства из фондова Европске уније представљају неку врсту „инфузије“ која измрцварено тело треба да оживи. Уз помоћ „европских фондова“ градови и општине у Србији обнављају инфраструктуру, а у „оживљавању српске привреде“ власти се превасходно ослањају на стране инвеститоре. Тако је Србија препуштена (зло)вољи управо оних „вукова у јагњећој кожи“ који долазе из оних држава које су нам супротно међународном праву и Божијој правди отели Косово и Метохију, а сада још траже да се одрекнемо и сарадње са Русијом.

Како преноси „Глас Русије“, шеф европске делегације у Србији Мајкл Девенпорт изјавио је да Европска унија од Србије очекује да схвати озбиљност кризне ситуације у вези са Украјином, што ваљда значи да он сматра како је понашање Србије до сада било неозбиљно, и још је нагласио да Европска унија очекује „да земље кандидати за чланство подржавају њене спољнополитичке ставове“, чиме је кристално јасно поручио да Брисел не трпи другачије мишљење.

Колико реторика привидно предусретљивих евробирократа може да постане груба доказао је портпарол делегације Европске уније Енди Мекгафи који је изјавио да Босна и Херцеговина има обавезу да свој став о Украјини усклади са ЕУ, а с обзиром да је употребио реч „обавеза“, то значи да се искључује свака могућност сопствене воље или не дај боже опонирања.

Истини на вољу, разлике између поменутих „препорука“ у реализацији евро-пројеката и тражених „обавеза“ из домена евроинтеграција готово да нема, јер оба упутства постижу исти ефекат, а то је да ће бити онако како желе еврокомесари. Ако бисмо се пажљивије загледали у прошлост, увидели бисмо да је рецимо у другој половини двадесетог века СФРЈ свој извоз у највећем обиму усмеравала ка СССР-у, тј. ка Русији. Не треба бити врсни економиста да би се схватило да водеће земље Европске уније развој својих привредних потенцијала сагледавају кроз пласман роба на руско тржиште.

Дакле, не треба их слушати шта нам говоре, него шта раде. Тога је свестан и будући премијер Александар Вучић који као искусан државник поручује: „Србија је на путу ка ЕУ, она поштује своје обавезе, али неће имати непријатељски став према Русији“. Србија ће покушати да заштити своје интересе и имаће одговоран однос према свом народу и територији.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: