ЕКОНОМЕР: ШТА ТО БЕШЕ ЈЕФТИНА ХРАНА

PRODAVNICA HRANEПрема попису из 2002. пољопривредно становништво Србије износило је 817.000, што је чинило 10.9 одсто укупне популације. У поређењу са 1953. године, када је број износио 4.071.000, оно је смањено чак за 3.261.800, а удео са 66 одсто на 10.9 одсто. Други извор података из базе УНЦТАД-а показује да је у Србији број пољопривредног становништва 2012. године износио 563.000 и учествовао је у укупној радној снази са 12,6 одсто. Србија све више постаје зависна од увозне хране, а све је мање на тржишту конкурентна домаћа произоводња.Тако ће Србија ако настави тренд уништавања домаћег аграра бити држава која ће доминантно бити увозничка што је пут у економску и националну штету великих размера.

Према подацима Републичког завода за статистику, за куповину намирница и безалкохолних пића троши се 40,5 одсто укупних месечних прихода домаћинства.Тај проценат се сваке године повећава са границом сиромаштва и падом пољоприврдене производње, пре свега меса, месних прерађевина, али и поврћа и воћа. Зелене пијаце су пуне увозног воћа и поврћа као и меса. Стручњаци упозоравају да је време јефтине хране дефинитивно иза нас. Србија има два пута. Постоји могућност интензивирања домаће производње и конкурентност са пољопривредним производима из ЕУ, након либерализације. Други начин је пуна зависност од увозне робе сумњивог квлитета и пристајања на ГМО производе који ће у Србију ући на „мала врата” кроз ланац страних трговина.

Пошто је Србија увозно независна од пољопривредних основних култура, управо зато јој је потребан јак инвестициони подстицај како би задовољила веће потребе за храном. Сваки пети потрошач у Србији одустао је од великих куповина, а чак 80 одсто грађана у такве набавке иде само једном месечно. Код чак четвртине купаца месо на трпези права је реткост, а из дана у дан је већи број оних који пазаре искључиво производе на акцијским снижењима. Читава стратегија у Србији захтева и повећавање стручне едукације домаће пољопривреде. У поређењу са другим европским земљама у Србији је образовни ниво пољопривредне радне снаге и даље изразито низак. У развијеним земљама пољопривредни произвођач има најмање средње образовање, а више од 20 одсто је оних који су завршили високе школе. У Србији, на просечно малој површини пољопривредног газдинства до пет хектара не могу се применити стечена знања, па је и то разлог ниског образовања пољопривредника.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: