ЕВРОИНТЕГРАЦИЈЕ СРБИЈЕ: РУСИЈА НЕ СМЕ БИТИ УСЛОВ

IVICA DACIC, MAKSIM SOKOLOV, VLADIMIR JAKUNJIN, TOMISLAV NIKOLIC, DRAGOLJUB SIMONOVICКако се понашате када вам неко упути непристојан захтев? Да ли је упутно опсовати или је сасвим довољно игнорисати безобразника? У таквим ситуацијама људи тешко изналазе право решење, а како је тек са државним, рекли бисмо, стратешким пословима, када се они који одлучују сусретну са непристојним захтевом. Примера ради, недавно је у својству званичног представника ЕУ Маја Коцијанчич поручила да Београд треба да усагласи своју политику према Москви са политиком Брисела. Истини на вољу, то је она иста „каубојска“ политика коју САД спроводи према свима, па и према Русији. У галиматијасу непристојних захтева евроунијате од српских власти сада траже да „протерају“ Владимира Јакуњина, директора Руских државних железница и главног човека задуженог за те радове.

Дакле, од Србије се тражи да буквално поруши темеље које су недавно у Панчеву, у присуству српских и руских званичника постављени у циљу обнове пруга уз помоћ руског кредита у износу од 800 милиона долара, што ће бити вишегодишњи посао који ће упослити домаћу грађевинску оперативу и повољно утицати на опоравак српске привреде. Како преноси „Глас Русије“, српско-руски уговор подразумева изградњу још једног железничког колосека између Београда и Панчева у дужини од 16 километара, затим реконструкцију шест деоница железничког коридора 10 у дужини од преко 100 километара, изградњу другог и обнову постојећег колосека између Београда и Новог Сада у дужини од 44 километара, а такође и обнову железнике пруге од Београда до Бара у дужини од 200 километара, те испоруку модерних руских дизел возова.

Да евроунијатски комесари случајно не помисле да ћемо их у свему слепо следити, будући премијер Александар Вучић је на последњим „бриселским преговорима“ са баронесом Кетрин Ештон изнео став Србије који се „базира на темељним опредељењима да Србија жели да настави пут ка ЕУ, а да са друге стране, не жели да предузме ниједан корак који би угрози њене односе са Руском Федерацијом“. Посматрано на конкретном примеру српске железнице, изречени став Александра Вучића значи да је званична политика Србије да омогући домаћим фирмама да учествују на изградњи путева и мостова, да коначно возови са садашњих 60 километара достигну респектабилних 160 километара на час. Узимајући у обзир добробит од пет милијарди евра које је амбасадор Чепурин најавио да ће Русија у наредне две до три године уложити у Србију, потпуно је јасно да Србија неће „савијати кичму“ сваки пут када то очекује Европске унија.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: