ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ: БЕЗ ЉУБАВИ И МРЖЊЕ

EVRORUSIJAПолитички утицаји великих сила утемељени су онолико у малим државама колико је народ спреман да их прихвати. Међутим, ни маркетиншки трикови, ни високософистициране технике убеђивања не могу да учине оно што у свом дугом културолошком трајању баштини народ који не да на свој идентитет. Примера ради, када је у питању дилема ком се царству приклонити, да ли поћи путем евроунијаћења или утабаном стазом евроазијских интеграција, хипотетички речено референдум би нам пружио једну апсурду ситуацију у којој је по питању евроинтеграција већина гласача супротног уверења у односу на оне којима је исти тај народ омогућио да га представља у парламенту. Разапет између Истока и Запада, српски народ би увек изабрао средњи пут, своју самосталност. Међутим, када не може сам принуђен је да бира.

У интервјуу за „Глас Русије“ познати руски историчар, руководилац политиколошког центра Север-Југ Алексеј Власов каже да у односу на Србију, осим Киргизије и делимично Јерменије, ни у једној другој земљи није видео такво искрено интересовање, чак не од стране политичке елите, већ друштвених инстутиција, обичних људи према идеји – у овом или оном облику – учешћа у стварању Евроазијског савеза. Мада, како каже Власов, постоји могућност да његова импресија представља рефлексију на традиционално пријатељске, блиске везе између Србије и Русије.

У земљи где се годинама понавља мантра да „Европска унија нема алтернативу“ потребно је показати људима да животни стандард грађана Србије нема алтернативу. Дакле, потребно је да поглед на евроазијску или ЕУ интерграцију Србије буде националан, а не резултат политичке воље одређених партија, лоби група или не дај боже неког појединца. Веома је важно да ни један од интеграцијских процеса које можемо да остваримо не буде наметнут са стране уз помоћ великог новца, већ да се жеља за економском, културном, политичком и, зашто не рећи, војном сарадњом, роди управо у српском друштву. То је једини прави и демократски утемељен пут. А народ добро памти ко га је кроз историју бранио, а ко нападао.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: