ЧЕКАЈУЋИ НОВУ ВЛАДУ: СРБИЈА У ЕКОНОМСКОМ ЛАВИРИНТУ

ZADUŽIVANJEЧим буде формирана нова влада под управом Александра Вучића  суочиће се са тешким проблемима и доношењем болних реформских закона. Међународни монетарни фонд (ММФ) притиска Србију да крене са спровођењем политике „стезања кајиша“ или да смањи пензије. Уколико се ребалансом буџета и другим мерама не предвиде и не остваре уштеде од 400 милиона евра и не направе предвиђени финансијски и реални резови, следећи корак би могао да буде смањење плата у јавном сектору, односно пензија и то за чак 10 одсто. Уколико се обистини овај сценарио, постоји бојазан да може да дође до социјалних потреса, што би свакако довело до политичке нестабилности. С друге стране, без реформи и „болних” мера степен задужености Србије се повећава са дашањих 60-так одсто на више од 80 одсто што је пут у банкротство.

У прва два месеца 2014. године дефицит буџета био је 33,4 милијарде динара, док је у фебруару износио 26,4 милијарди динара, саопштава Министарство финансија. У фебруару су остварени приходи од 58,8 милијарди динара, а расходи су били 85,2 милијарде, не рачунајући приходе и расходе индиректних корисника буџета. Буџетом за 2014. годину предвиђен је дефицит од 182,5 милијарди или 4,6 пројектованог БДП-а.

Буџет предвиђа приходе од 930 милијарди динара и расходе 1.113 милијарде динара. Превремени избори, глобана политичка криза у региону и Европи на релацији ЕУ-Украјина-Руска федерација додатно ће утицати на укупну слабост националне економије и потребе за додатним задуживањем код ММФ, ЕБРД-а и кроз кредите појединих држава.

Проблем за себе је задуженост домаћих компанија у иностранству. Према подацима Народне банке Србије с краја прошле године, 2.012 домаћих приватних фирми узело је позајмицу ван граница Србије у износу од 9,3 милијарде евра зараде. Задуженост приватних фирми прати и повећање „блокаде” рачуна у пословању. Подаци показују да је укупан износ блокираних средстава био око 243,5 милијарди динара, без камате. Прошлог месеца је у односу на јануар број правних лица и предузетника у блокади повећан за 957, а у односу на децембар 2013. године већи је за 3.175.

Иначе, број правних лица и предузетника у блокади има тенденцију пада од 2009. године када је износио 66.326.  Већ 2010. године број блокираних предузећа смањен је на 63.031, док је 2011. године наставио да пада до 62.340, и у 2012. години је забележио рекордан пад на 45.917. Износ блокаде правних лица и предузетника (без камате) константно расте од  2012. године када је укупна сума била око 125,8 милијарди динара, у децембру 2013. године, та сума је достигла 227 милијарди динара, а крајем јануара ове године попела се на 233 милијарде динара.

Укупна средства блокираних правних лица и предузетника 2009. године износила су рекордних 308,7 милијарди динара. У 2010.  години тај износ је пао на 227,4 милијарде, а годину дана касније на 172 милијарде динара, кажу у НБС.

Све то утиче на пад кућног буџета. То потврђује и драстичан пад промета у трговинама, који је у јануару ове године у односу на претходни месец  мањи за чак 23,1 одсто, а у односу на просек 2013. године, пад је 15,7 одсто. Продаја је смањена готово у свим робним групама, код трајних потрошних добара, кућних апарата и намештаја за 26,6 одсто, пића и дувана за 23,3 одсто, моторних горива 18,2 одсто.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: