ПОСТИЗБОРНО ПИТАЊЕ: КОМ СЕ ЦАРСТВУ ПРИВОЛЕТИ?

ZASTAVEПревремени избори у Србији који се одржавају 16. марта у много чему ће бити запамћени и по заказаном референдуму о статусу Крима који се одржава истог дана. Украјинско-руски конфликт активиран у „центрима моћи“ ван Украјине одразиће се на укупне односе у Европи и ЕУ, али и на будуће економске и политиче токове на Балкану и у Србији. Одмах након формирања, Влада Србије ће бити суочена са спољнополитичком кризом насталом у Украјини. Србија има стратешке односе са  Руском федерацијом и велике обавезе према ЕУ у својству кандидата за чланство.

Пошто ће ЕУ размотрити своје односе са Руском федерацијом, тежина терета пребациће се и на државе Балкана короз које треба да прође „Јужни ток“. Спољнополитички став Србије је мирно решавање конфликта. Грађани Србије су на својој кожи осетили тежину ратова у региону и НАТО агресију 1999. године. Србија се суочава са новим политичким конфронтацијама које „повампирују“ политику „Хладног рата“. Два братска, али и интересно дефинисана народа, Руси и Украјинци платили су крвљу своју слободу у борби против Трећег рајха. Сада, после скоро 70 година две државе и нације су у међусобном у сукобу. Русија нема исту снагу без Украјине, а Украјина није стабилна и сигурна без подршке Руске федерације. Ипак, страни фактори су се умешали довољно дубоко у украјнинску кризу. Доведен је у опасност регионални мир и стабилност у Европи.

Србија ће на изборима 16. марта одлучити о својој политичкој будућности. А каква ће нам заиста бити будућност, то у великој мери зависи од глобалне ситуације, од  односа снага у ЕУ и међусобног односа ЕУ, САД и Руске федерације. Србија не може у Руско-украјинксом сукобу никоме да буде арбитар нити директна подршка, али зато може да инсистира на мировном дијалогу званичне Москве и Кијева, уз суздржаност западних сила. И док се буде решавала политичка „судбина“ Србије на изобирма, Крим ће се „борити“ за свој статус под притиском и нерегуларним околностима. Русија је статус Крима везала за модел Косова, а Руси штите интересе Србије у јужној српској покрајини. Очигледно је да ће Србија морати у дијалогу са ЕУ и Руском федерацијом да изналази своје прагматске интересе. То ће бити прво велико политичко искушење са којим ће се, после парламентарних избора, суочити власт у Србији.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , , , , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: