АЛКОВАСПИТАЊЕ: ОД ПИВСКЕ ПЕНЕ ДО ПИЈАНСТВА

OPIJANJEУ градовима је зову „бомба“, на периферији и у селима „крмача“. Било како је назвали, у питању је пластична флаша пива од две литре. Најчешће је купују старији основци и средњошколци, који за свој џепарац тако праве јефтину забаву у локалном парку. Своје прво искуство са пивом млади су имали још као предшколци када су им родитељи на породичним прославама дозвољавали да мало сркну пену. Од пивске пене, па до првог пијанства не протекне ни осам година. Млади у Србији прво алкохолно пиће најчешће попију у 13. години, док пијанство доживе већ у 15. Истраживања показују да се више од две петине млађих од 16 година једном или више пута напило, а тек сваки десети овог узраста није никад пробао алкохол.

Стручњаци кажу да овакво понашање врло брзо може да доведе до изразито тешких физичких и психичких последица. „Млади могу да испољавају различите особине, као што су несигурност, нестабилност, сукоб са ауторитетима, бунтовност, а све оне представљају тло за конзумирање алкохола који ствара лажни осећај сигурности, одлучности и самопоуздања“, наводи се у најновијој истраживачкој студији Специјалне болнице за болести зависности у Београду. Дакле, ако си малд, а не пијеш, у друштву ниси „ин“. Да би дали некакав смисао својим ноћним дружењима по парковима, ноћним клубовима, журкама, које без имало стида називају „блеја“, млади се често такмиче у количини попијеног алкохола, као и у пијењу више дана без паузе. Управо стварање те лажне сигурности откључава им тајна врата секса, што може да их, услед неискуства, доведе до нежељених трудноћа и полно преносивих болести.

Група студенткиња Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију спровела је истраживање о конзумирању алкохола међу студентима Универзитета у Београду, и то на узорку од 473 академца.  Њихово истраживање показује да је 67,7 одсто студената доживело „прекид филма“, тзв. алкохолну амнезију, док их чак 47, 5 одсто користи алкохол за „разбијање“ треме. Ово истраживање нам открива забрињавајући податак да се нико од испитаника није декларисао као особа која уопште не пије. Стручњаци апелују да уколико се ова статистика не промени, алкохолна зависност међу младима прети да постане неинфективна епидемија 21. века.

Народ каже „боље спречити, него лечити“. Међутим, поставља се питање, како спречити? Очигледно је да увођење забрана куповине алкохола у вечерњим часовима није у довољној мери допринело смањењу алкохолизма. Незванично, у Србији данас живи око 800 хиљада алкохоличара. Можда би значајно поскупљење алкохолних пића допринело да се број потрошача смањи, а добијени новац би могао да се корисно употреби у квалитетније организовање слободног времена младих, у лечење тешко оболелих малишана, у збрињавање улици препуштених људи… Када би се алкохол, или барем пиво, учинило теже доступним малолетним лицима, можда би ова акција утицала на смањење младих пивопија. Кажемо можда, јер то би могло да подстакне „сиво тржиште“ и по кућама све више казана за ракију. Из искуства других земаља које су својевремено уводиле забране продаје алкохолних пића, може се закључити да су такве одлуке опасне по живот, јер су зависници умирали од лоше дестилисаног алкохола.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: