АНАХРОНЕ ПОЈАВЕ: КУД НЕСТАШЕ „ПЛАВИ МАНТИЛИ“?

RADNIČKA KLASAПосле распада социјалистичког уређења 1990. године и увођењем вишестраначког система у Србији, из свакодненог говора ишчезава појам „радничка класа“. После „петооктобарских промена“ у Србији има све мање „плавих мантила“. Србија је изгубила радничку класу у изворном социолошком смислу. На жалост, створио се социјално-најамнички друштвени слој, ниског статуса, са незнатним друштвеним утицајем, слабо синдикално организован и веома политички злоупотребљен, нарочито у партијске сврхе за време изборних кампања.

Таквом стању је допринела идеолошки и прагматски неубедљива политичка левица. Лево оријентисане политичке партије у Србији подржавају државни икапитализам, уз уз формално поштовање програма социјалне правде. Србија нема јано дефинисану политичку одредницу појма „белих оковратника“, тј. службеника као представника средњег слоја друштва, нити има јасно одређени статус индустријског радника. Запослени у малој привреди немају прави статус занатлија или радника са одговорним односом послодаваца према уплати пореза и доприноса. Политичке опције странака левице, попут СПС, СДПС, ДС али ЛДП-а, као левог центра немају политичку доктрину „трећег пута“ између неолибералног програма и конзервативне политике. Политички конзервативизам може да се осети у програмима СНС и ДСС-а.

СНС је странка политичког конзервативизма са елементима неолиберланих начела и популистичке стратегије. Конзервативне политичке партије запослене третирају као слабо синдикално организоване „најамнике“ који раде у приватном или јавном сектору. Почев од 2000. године, све владе у Србији су спроводиле неолибералне програме са масовним отпуштањем запослених, малим надницама и скоро никаквим синдикалним организовањем. Урушавање домаће индустрије и привреде, тајкунска и буразерска приватизација, неразвијен однос реституције и денационализације, нејасан Закон о раду, стечају, приватизацији, синдикатима, јасно указује да је разорено друштвено биће „радничке класе“, а да још увек у довољној мери није изграђен капиталистички систем.

Србија је постала „амалгам“ остатака у власти неосоцијализма популистичког типа и државног и монополног капитализма. Очигледно је присуство тајкуна, монополиста и привредних картела. У Србији се 1. мај – Празник рада већ дуго не слави на прави начин. У средини где је разорена индутријска производња, индустријски радник је анахрона појава.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: