ТРГОВИНСКИ ТРЕНД: ЕУ НАМ ДОНОСИ ГМО

GMOБолести повезане са храном порасле су од два до десет пута у периоду од 1994. до 1999. године, када је почела комерцијализација Генетички модификованих организама (ГМО),  показује извештај центара САД за надзор над болестима. Најпознатије биотехнолошке компаније које се баве производњом и пласманом ГМО -а су Монсанто, Баyер, Сyнгента… Наведене компаније покушавају да продру преко својих лобиста у аграрни и трговински сектор у Србији. Намера да се разори домаћа пољопривреда преко трговинске либерализације увоза довешће до тога да на трпезама имамо само ГМО производе.

Подаци говре да је у Европи први генетски модификовани усев био дуван. Одобрен је у Француској 1994. године. Међународни протокол биолошке безбедности, који је 2000. године одобрило 130 земаља, залаже се за обележавање генетски модификованих усева, али, пре него што ступи на снагу, треба да буде ратификован од стране 50 земаља. Дакле, моћне ГМО компаније су на тржишту хране, а такве намирнице треба да се нађу у слободној продаји и у Србији.

Далеко пре него што постане члан ЕУ, Србија је у опасности да буде преплављена производима ГМО са реалним последицама по здравље људи и животиња.  То би довело и до пуне зависности државе од ГМО компанија што је вид колонијалне политке ГМО индустије према државама са традиционалном пољопривредном. Управо ови страхови и упозорења стручњака и привредника у вези са контролом хране били су основа за доношење Декларације против генетски модификованих организама (ГМО). Ову Декларацију до сада је усвојило близу 110 градова и општина у Србији. На основу овакве плебисцитарне подршке следи и јак притисак на власт, компаније, као и на трговинске ланце да буду веома свесни грађанских права и захтева.

Све су чешћи захтеви ГМО компанија за гајење новог генетски модификованог кукуруза типа „ТЦ1507“, америчке компаније „Пионир“, који би требало да буде одобрен у Европи. Веома је важно да постоје организације које ће упозоравати купце да на тржишту постоје ГМО производи. Извесно је да ће значајна количина ових производа доћи у продавнице Србије.  Зато је веома значајно да се домаћа домаћа прехрамбена производња подстиче да ради на традиционалан начин, како би се сачувао аграрни сектор Србије и смањио степен зависност од увоза хране из ЕУ. Нема сумње да ће бити покушаја увоза нискоквалитетне хране у државе Балкана.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: