ЕКОНОМСКИ БАРОМЕТАР: ЖИВОТ НА ПОЧЕК

ŽIVOT NA POČEKПодаци сурово говоре да само 20 одсто предузећа у нашој земљи не касни у исплатама зарада запосленима. До 60 дана касне месечна примања у 40 процената фирми. Једино не касне пензије и очигледно је да 28 одсто буџета Србије који иде на пензије потпомаже многе породице које су без прихода или су у кашњењу два или више месеци. Данас у Србији зарадити редовно плату готово да је права срећа и спас. Плата у Србији, без пореза и доприноса, у јануару ове године износила је 37.966 динара. Према подацима Републичког завода за статистику, у односу на децембар прошле године, плата је номинално мања за 25,2 одсто, а реално је мања за 26,2 одсто. Бруто просечна зарада у Србији исплаћена у јануару 2014. године износила је 52.438 динара. У односу на просечну зараду исплаћену у јануару прошле године, номинално је мања за 3,7 одсто, а реално је мања за 6,6 одсто.

Грађани имају све мање новца, тако да је и инфлација нижа, стопа незапослености је висока, а куповна моћ ниска па се може говорити да Србија из рецесионе политике  улази у дефлациону скалу, која је реално опаснија од оне инфлаторне. Грађани Србије су почев од раних деведесетих година научили на чекове. Иако представља новац без покрића, живот „на почек” је социјални спас за многе породице. Подаци Удружења банака Србије показују да смо за годину дана исписали више од 8,5 милиона чекова, утрошивши тако чак 38,5 милијарди динара. Ови подаци не разликују се много у односу на прошлу годину, док је, у поређењу са 2011. годином приметан пад промета за око милијарду динара, али и броја исписаних чекова, за непуних пола милиона комада.

Зато је и стандард грађана и даље веома низак, такорећи у „дебелом је минусу“. Статистичка анализа показује да је у децембру 2013. године за покриће просечне потрошачке корпе у Србији било потребно 1,28 просечних зарада, односно 65.025 динара, а за минималну потрошачку корпу било је довољно 0,67 просечних плата или 33.919 динара. Животни стандард грађана је у опадању. За очекивати је да ће стандард и надаље бити у извесном паду, уз опцију примене „болних” мера које ће још снизти за 10 до 15 одсто куповну моћ. Пошто дугови нису „добри другови”, пред новом владом су велика искушења како одржати социјални мир пред падом стандарда и номиналним смањењем зарада. Парламентарни избори који су пред нама у неком смислу су „спас“,  јер би се Србија до јуна месеца нашла пред банкротом, без могућности ребаланса дугова, и уз неиздржив притисак Међународног монетарног фонда (ММФ) на оштрије рефореме у Србији. Данас је у Србији свака „црвена хиљадарка” права вредност, јер је и цена рада номинално изгубила своју вредност, а порасли су и сви трошкови, па је данас права срећа добити не само редовно плату, већ имати у рукама кеш или чекове.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: