ПРЕДИЗБОРНА ОБЕЋАЊА: СОЦИЈАЛНА ПРАВДА

SOCIJALNA PRAVDAПратећи предизборне активности већине политичких странака које ће се појавити на гласачком листићу може се доћи до јединственог закључка да већина политичара са више или мање ентузијазма данас нуде брзе реформе, економски програм се ставља у први план, а достизање идеала социјалне правде се посматра кроз усвајање високих европских стандарда у процесу евроинтеграција. Теоретски гледано концепт социјалне правде присутан је у идеологијама и лево и десно оријентисаних политичких партија. Левичарски концепт друштвене правде се везује уз друштво које негује прогресивно опорезивање, расподелу прихода и прераспoделу имовине између чланова различитог имовног стања. Десница тумачи концепт друштвене правде само кроз деловање слободног тржишта, уз неговање задужбинарства и добротворног рада.

„Али, да бисмо знали шта социјална правда јесте, морамо истовремено знати шта она није. А није обична ставка у буџету за коју треба да нађемо новац; ово је само вулгаризација те идеје која је, нажалост, постала опште место у нашим политичким дебатама. Нарочито када се каже да тај новац не може обезбедити нико други него ЕУ. По овима који тако причају, испада да је са социјалном правдом у ЕУ све у реду, као и да је изван ЕУ, самим тим, у погледу ње много шта спорно. А ни једно ни друго није тачно; у ЕУ је на делу неолиберална инвазија за коју је, као што смо видели, социјална правда празан, бесмислен појам, док је на неким местима изван ЕУ, па и изван европског континента, социјална правда у великој мери остварена. Узмимо само пример некадашње Југославије и садашње Кубе. Југославија није била члан ЕУ, а имала је високо остварену социјалну правду, нарочито пре увођења либералних мера у економији. А Куба је и данас изузетно цењена у погледу свима доступног школства и здравства“, тумачи у свом ауторском тексту објављеном у листу „Политика“ филозоф Марио Галик.

По свему судећи неолибералне вредности корпоративног капитализма ће представљати „камен темељац“ и током стварања Евроазијске уније којој у Србији теже многе десно оријентисане странке. Стешњена на политичком центру једна од странака бирачима нуди тзв. „средњи пут“ примењујући доктрину политичке неутралности. Чак и у том случају Србија би зависила од веште дипломатије великих сила које пре свега воде рачуна о сопственом интересу на модерном слободном тржишту. А тамо где је капитал мерило ствари, социјална правда је мисаона именица. Посматрано на унутрашњем плану Марио Галик закључује да се: „Социјална правда не може задовољити некаквом привременом изменом у буџету, а нарочито не из извора чија је веза са правдом крајње сумњива. Она је немогућа без радикалније прерасподеле друштвеног богатства, што значи, без поновног присвајања онога што је претходно узурпирано од саме заједнице“.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: