ЕКОНОМСКА ЗАГОНЕТКА: КОМЕ РАЗБИЈАЈУ КЛУПЕ?

BANKROTНису само грађани близу банкрота. Постоје и европске државе које су у банкротству или су на ивици. Стање финансија и економске снаге грађана у Србији је на самој ивици банкротсва. Фигуративно речено, глава је још увике „изнад воде“. Банкрот представља потпуни финансијски слом банке или фирме због немогућности подмиривања потраживања према повериоцима. Банкрот најчешће наступа када финансијска обавеза фиме/компаније премашује вредност имовине, а не постоји могућност да се потраживања одгоде или кредитно подмире.

Банкрот као појам потиче од италијанског израза banca rotta (разбијена клупа). Овај израз  односи се на појаву освете банкарима који нису могли подмирити своје обавезе према клијентима, тако да су им разбијане банкарске клупе. Банкротство се најчешће, готово ланчано, јавља у време економске кризе и поспешује концентрацију и централизацију капитала.

Србија је у време деведесетих година са највећом инфлацијом у Европи била у стању банкротства и финансијског слома, али се тај ситем политички одржавао захваљујући санкцијама, ратном окружењу и „пљачки“ народа. Доласком новог миленијума Србија се у цикличним круговима опоравља, али никада није избегла опасност банкротства државних финансија које се стално обнављају новим задуживањем. За сада држава није у банкротству, али је зато велики број грађана одавно банкротирао, једноставније речено толико осиромашио да није у стању да враћа личне дугове. Због финансијског колапса грађани често психички пуцају, одају се пороцима, а неретко су спремни да дигну руку на себе. Просечан грађанин Србије живи на почек. То је сигуран пут одржања, али и пут који води у могући банкрот.

Подаци говоре да је око 255.000 грађана стално у минусу по текућем рачуну. Тај дуг, заједно са дугом по картицама, прелази 600 милиона евра. Грађани укупно дугују око 5,5 милијарди евра за разне кредите, а највише за стамбене и готивинске зајмове. Због све лошијег стандарда, све их теже отплаћују. Закон још увек у Србији не прописује лични банктор већ, банкрот компаније или банке. Извесно је да када неко каже „банкротирао сам“, то значи да му је празан новчаник или је у стању „главобоље” због неизмирених кредитних рата и неплаћених рачуна.

Лични банкрот као правни институт заживео је у многим земљама. Овај лек против презадужености подразумева увођење личног стечајног управника и надзор над укупном имовином и приходима као и спречавање даљег задуживања појединца. Истовремено, особи која је банкротирала даје се шанса за нови почетак. Тај механизам је изузетно сложен и код нас би тешко могао да заживи. Дакле, држава може и/или сме да банкротира, али не и грађанин. То наравно не значи да грађани не банкротирају. У  Србији живи на стотине хиљада грађана којима се управо то десило. Али не постоји могућност да прогласе лични банкрот када више нису у стању да отплаћују узете кредите. За тако нешто не постоји закон. О пропису који би то регулисао за сада нема ни наговештаја, јер како кажу надлежни, број неотплаћених зајмова становништва није алармантан. Око 130.000 грађана није у стању да врати кредите, јер су остали без посла или не примају плату.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: