ПРЕДИЗБОРНО ПИТАЊЕ: КОМЕ НАРОД ДА ВЕРУЈЕ?

IZBORIПредизборна кампања је права социјално-психолошка арена већ познатих политичких партија и њихових вођа са раније познатим обећањима од којих је велики број био само „мамац“ за гласаче и изборне кутије. Аналитичари и истраживачи уочавају да тек 20 одсто бирачког тела представља „покретача“ политичке борбе и изборне воље, а све остало су  они тзв. неопредељени, разочарани и они који су у „сумњи“. Дакле, политичка почетна цена избора у Србији је 20 одсто бирачке воље бирача који нису чланови, нити симпатизери појединих партија или се опредељују као политички „купци“ појединих програма странака или су „жртве“ вештог убеђивања политичких лидера. За почетак, „сигурни гласачи“ су ти који представљају „језгро“ политичко-изобрне снаге партија које се боре за улазак у парламент и власт.

Политичка сцена у Србији сe све више своди на мање од десетак политичких партија и њихових лидера који делују самостално или кроз шире политичке коалиције за пут ка грађанској вољи и доласку на власт.  Најећи број партија и лидера који су у избoрној трци до сада су били део власти у Србији и свако је нешто по „мало урадио“, али нико од њих толико да би се показало да је та партија или тај политички вођа битније унапредио живот грађана.

Почетак вишестраначке власти у Србији био је у знаку  СПС, односно председника Слободана Милошевића, који је вољом народа, али и под притиском међународне политике, пре свега САД и ЕУ,  збачен с власти. Раме уз раме са СПС, веома утицајна је била и СРС др Војислава Шешеља са мањим степеном власти, али са политичком одговорношћу. После окотбра 2000. године Србијом владају „демократске“ снаге окупљење око ДС и ДСС, као и  „експертске групе“ Г 17 плус. Значајније промене настају стварањем коалиције ДС и СПС.  Реформа политичког тржишта настаје те 2008. године расцепом СРС и стварањем СНС. Политичка сцена Србије добија 2012. године нову владу предвођену СНС и СПС.

Предизборна 2014. година доноси нови распоред снага. ДС се „цепа“ и урушава. Један део одлази са Борисом Тадићем у Нову демократску странку, а други део „демократа“ остаје код Драгана Ђиласа. Без премца, политички најубедљивија странка је СНС са лидером Александром Вучићем који има све шансе да после 16. марта постане нови премијер. Слабљење ДС даће нову снагу СНС и СПС за које се говори да ће поново бити у „политичком браку“. Некадашњи „отпадник“ ДС и лидер ЛДП Чедомир Јовановић јуриша на део бирачког тела које би могло да буде наклоњено Демократској странци или Новој демократској странци. Не треба заборавити да је Чедомир Јовановић својевремено „омирисао“ или „пробао“ власт. То је било у периоду владе ДОС-а. На политичкој сцени Србије нема неискусних играча. Политичка игра, медијска борба, али и кућни буџет одредиће којим странкама ће се све дати и ко ће завредети подршку бирача. Не треба заборавити да су грађани Србије у протекле 24 године новијег парламентарног система више пута били системски преварени, уз додатни пад животног стандарда, односно сиромашење. Зато памет у главу пред коначну одлуку!

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , , , , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: