ГЕОПОЛИТИКА: СРБИЈА ИЗМЕЂУ ЕУ И ТУРСКЕ

TURSKA I SRBIJAПрошло је нешто више од три месеца откако је турски премијер Реџеп Тајип Ердоган пред десет хиљада окупљених Призренаца рекао „Немојте заборавити, Турска је Косово и Косово је Турска, ми смо толико блиски тако да је и аутор турске химне, Мехмет Акиф Ерсој са Косова, из Пећи“, додавши још да је Косово његова друга земља. Зашто не рећи, његове „друге земље“ су и Босна и Херцеговина и Албанија и Македонија и део Србије и Црне Горе које својатају као Санџак. Узалуд су сви захтеви званичног Београда да се премијер Ердоган званично извини… Сладио би се још увек Ердоган својим отужним неоосманизмом фокусираним на западни Балкан да Турска не очекује да постане чланица Европске Уније.

У свом предавању „Турска и западни Балкан – поглед из Пољске“, одржаном 23. јуна 2011. године у Институту за европске студије у Београду, политиколог Адам Балцер објашњава: „Темељ актуелне турске спољне политике је тзв. концепт стратешке дубине коју је креирао Ахмет Давутоглу, универзитетски професор и садашњи министар спољних послова. Према овом концепту, Турска жели да у своме окружењу направи зону утицаја, у којој може играти улогу стабилизатора и кључне регионалне силе. Као најважнији инструмент утицаја Турске у суседству предвиђена је употреба ‘меке моћи’, тј. трговина, спољне инвестиције, улагање у образовање, грађевински сектор, туризам, помоћ за развој итд… Концепција стратешке дубине је тесно повезана са питањем односа Турске и ЕУ, и јасно је да је извор инспирације Ахмету Давутоглу, приликом њеног формулисања, била ‘Политика суседства’ коју спроводи ЕУ…“.

Две и по године касније од Белцеровог предавања које је одржао у Београду, професор др Ненад Кецмановић улогу Турске на Балкану сагледава управо на трагу „пулсирајућег неоосманизма“. „Турска политика је доживела пораз на више фронтова, укључив сада и у Србији. Остао је ипак дубок траг релативно кратке, али успешне турске дипломатске офанзиве у масовној свести житеља бошњачко-муслиманског дела Босне и три општине у Рашкој. Ердоган је у познатим метафорама Босну и Санџак, много пре Косова, идентификовао са Турском. Заузврат, тандем реис Церић – муфтија Зукорлић је Турску прогласио за матицу Бошњака. То је прећутно од срца прихваћено. Зато док се Ердоганова власт озбиљно изнутра клима, по џамијама у Србији и БиХ клањају намаз за спас турског премијера. Декларисана од САД подржана политика Анкаре ‘нула проблема са суседима’, раскринкана као ‘неоосманизам’, завршава као панисламизам. Ако имамо у виду Ердоганов исламистички политички бекграуд, можда је то од почетка и било само то“, каже за „Вечерње новости“ професор Кецмановић.

Турска Агенција за међународну сарадњу (ТИКА) је планом и буџетом за 2013. годину предвидела 4,5 милиона евра за изградњу хируршког блока здравственог центра у Новом Пазару. Великим обећањима да ће улагати у Србију нарочито се разметала турска „Ексим банка“ која је обећавала српским званичницима даће у току 2013 године уложити око 300 милона долара у инфраструктурне и друге пројекте. Међутим, познати лондонски лист „Економист“ открива да је западни Балкан за турску мање битан у економском смислу. Пројекти за аутопутеве и аеродроме стварају лажан утисак о огромним турским инвестицијама. Осим у Албанији и на Косову, до сада је било више приче него новца. Изгледа да је Турској приступ Европској унији и даље приоритет. „The Economist“ цитира једног српског званичника: „ Не приближавамо се превише Турској, јер не желимо да нас сматрају делом клуба ЕУ губитника.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: