ОБРАЗОВНА ПОЛИТИКА: ДИПЛОМА (НИ)ЈЕ УКРАС

RASKRSNICAУ основне школе се годишње уписује 72.000 ђака, а на факултетима постоји око 65.000 акредитованих места. По овој рачуници, основно обавезно образовање се изједначава са високим образовањем да би се Србија унапредила по броју високо образованих држава и друштава на путу ка ЕУ. Високо образовање је данас императив разумевања модерног друштва, али Србија није још увек ушла у друштво 21. века у целини, већ само делимично. По квалитету високообразованих стручњака, неадекватних програмима студија, застарелој номенклатури занимања и тржишту рада које не препознаје болоњске дипломе Србија је у обрзовно-стручном вакууму.

Сведоци смо да од броја дипломираних студената у једном периоду који се кретао око 45.000 младих људи има око 5.000 дипломираних менаџера. Тржиште рада није успело да препозна десетину различитих менаџерских звања што говори да се ради о друштвеном и образовно-радном дисконтинуитету са великим трошковима и још већим губицима око чекања на посао. Србија ће морати да се позабави планирањем образовне политике и да ради на оспособљавању за рад, а не за спискове незапослених које евидентира Национална служба за запошљавање. Недавно је немачки амбасадор у Србији уочио да Србија нема високо квалификоване раднике средње стручне спреме који треба да носе мала и средња предузећа и индустријски сектор. У Србији се слабо образују људи за рад. Многе дипломе високог образовања не само да нису транспаретне у нашој средини, него су непрепознате у ЕУ.

Велика је навала на индекс, а мала на стручна занимања. Ове школске године, рецимо, сви приватни факултети у Србији бруцошима су поделили 6.986 индекса, од чега их је чак 6.355 у Београду. На прву годину студија, према подацима Републичког завода за статистику, приватне високе школе уписале су 1.573 свршена матуранта. Са друге стране, на све државне факултете заједно кренуле су 32.000 академаца, а дипломирало их је око 29.000. Истовремено подаци говоре да на приватним факултетима у Србији годишње дипломира више академаца него што се упише нових бруцоша.

Ова инвазија диплома без шансе за посао која кошта породицу и државу представља „уско грло” Србије и њене политике на путу ка ЕУ и модернизацији друштва и државних институција. Код приватника студира око 30.000 студената, а још толико их је, процењује се, на нелегалним истуреним одељењима. Када се све сабере долазимо до цифре да је више од 100 милиона евра оптерећења за породицу и државу за једну годину студија, под условима да се студије редовно завршавају. Будући да је у Србији и даље просек студија седам или изнад седам година, јасно је да се велики народни капитал улаже у дипломе које тржиште рада још увек не препознаје.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: