Archive | фебруар 2014

ПРЕДИЗБОРНА ОБЕЋАЊА: СОЦИЈАЛНА ПРАВДА

SOCIJALNA PRAVDAПратећи предизборне активности већине политичких странака које ће се појавити на гласачком листићу може се доћи до јединственог закључка да већина политичара са више или мање ентузијазма данас нуде брзе реформе, економски програм се ставља у први план, а достизање идеала социјалне правде се посматра кроз усвајање високих европских стандарда у процесу евроинтеграција. Теоретски гледано концепт социјалне правде присутан је у идеологијама и лево и десно оријентисаних политичких партија. Левичарски концепт друштвене правде се везује уз друштво које негује прогресивно опорезивање, расподелу прихода и прераспoделу имовине између чланова различитог имовног стања. Десница тумачи концепт друштвене правде само кроз деловање слободног тржишта, уз неговање задужбинарства и добротворног рада.

Прочитај више…

ЕКОНОМСКА ЗАГОНЕТКА: КОМЕ РАЗБИЈАЈУ КЛУПЕ?

BANKROTНису само грађани близу банкрота. Постоје и европске државе које су у банкротству или су на ивици. Стање финансија и економске снаге грађана у Србији је на самој ивици банкротсва. Фигуративно речено, глава је још увике „изнад воде“. Банкрот представља потпуни финансијски слом банке или фирме због немогућности подмиривања потраживања према повериоцима. Банкрот најчешће наступа када финансијска обавеза фиме/компаније премашује вредност имовине, а не постоји могућност да се потраживања одгоде или кредитно подмире.

Прочитај више…

КАМПАЊА 365 ДАНА: СТОП НАСИЉУ У ПОРОДИЦИ!

NASILJE U PORODICIНема политичке партије у Србији која у предизборној кампањи није бар једном поменула да је породица основна ћелија или стуб сваког друштва. Посебну бригу о породици показујемо сваког 14. фебруара у глобалној акцији „Милијарда устаје за правду“ или 25. новембра када се обележава Међународни дан борбе против насиља над женама. Само тада и спорадично у специјализованим емисијама које популаришу рад невладиног сектора може се сазнати нешто више о насиљу у породици. Остали дани су резервисани за новинске написе у рубрици  „црна хроника“. А у пракси се жене и деца суочавају са животним невољама да више нису безбедни ни у „сигурној кући“.

Прочитај више…

СВЕ ЈЕ МОГУЋЕ: СИНДИКАТИ ВЛАДАЈУ СРБИЈОМ

SINDIKATIСиндикати у Србији дуго не штите запослене, нити прате кретања у синдикалном прокрету ЕУ, већ раде за интересе синидикалне олигархије која је или у тесној вези са политичким естаблишментом или у дослуху са моћним тајкунима. Није ни чудо што је председник СССС Љубисав Орбовић више утрошио свог времена у комуникацији са кљубом „Привредник” него са малим и средњим предузетницима, занатлијама, раднцима у приватизованим компанијама.

Прочитај више…

ПРЕДИЗБОРНA TEMA: МАЊИНСКИ ГЛАСОВИ

UKLONJENI SPOMENIK TERORISTIMAУ предизборној трци ко ће с ким направити коалицију, код парламентарних странака посебно су на цени „комби-партије“ националних мањина. Социјалдемократска партија Србије (СДП) Расима Љајића на предстојећим изборима излази у коалицији са апсолутним фаворитом Српском напредном странком (СНС) на челу са Александром Вучићем.

Прочитај више…

ОЧЕКИВАНИ РЕЗУЛТАТ ИЗБОРА: ТРАСИРАЊЕ БУДУЋНОСТИ СРБИЈЕ

IZBORIФункционери Српске напредне странке очекују више него повољан изборни исход. Доказ је изјава председника парламента и потпредседника СНС Небојше Стефановића: „Нити смо се са неким договарали, нити смо некоме обећали, нити постоји ико коме је гарантовано учешће у Влади након избора“. Извесно је да ће СНС због најављених реформских потеза тражити ширу парламентарну подршку која не подразумева и проширење владине структуре. СНС је најпожељнија политичка понуда у Србији са подршком Немачке, најјаче државе ЕУ и треба очекивати да ће СНС „вагати” које партије и политичке вође могу да буду подршка тежини реформи у Србији. Извесно је да ће СНС имати изнад 35 одсто бирачког тела и да нема већих отпора да СНС преузме одговрнст у вођењу Србије.

Прочитај више…

ПРЕДИЗБОРНО ПИТАЊЕ: КОМЕ НАРОД ДА ВЕРУЈЕ?

IZBORIПредизборна кампања је права социјално-психолошка арена већ познатих политичких партија и њихових вођа са раније познатим обећањима од којих је велики број био само „мамац“ за гласаче и изборне кутије. Аналитичари и истраживачи уочавају да тек 20 одсто бирачког тела представља „покретача“ политичке борбе и изборне воље, а све остало су  они тзв. неопредељени, разочарани и они који су у „сумњи“. Дакле, политичка почетна цена избора у Србији је 20 одсто бирачке воље бирача који нису чланови, нити симпатизери појединих партија или се опредељују као политички „купци“ појединих програма странака или су „жртве“ вештог убеђивања политичких лидера. За почетак, „сигурни гласачи“ су ти који представљају „језгро“ политичко-изобрне снаге партија које се боре за улазак у парламент и власт.

Прочитај више…