ВУЧИЋ ОБЕЋАВА: РЕФОРМЕ У ПЕТОЈ БРЗИНИ

DAČIĆ I VUČIĆТаман када су отпочеле реформе Србије, када је владајућа коалиција убацила у четврту брзину точкови су почели да проклизавају. Народ хоће парламентарне изборе! Показују то „пиплметри“ телевизијских кућа, показују то и истраживања јавног мњења. Незадовољни аферама, дуплим функцијама лидера СПС Ивице Дачића, лошем стању у полицији, неспретним изјавама министра без портфеља Бранка Ружића и све већем броју штрајкова гладних радника, грађани Србије су почели да траже коренитије промене од оних које им је вицепремијер Александар Вучић понудио кроз реконструкцију владе.

Узалуд вајкање СПС-а да није још сазрело време за парламентарне изборе. Српска напредна странка је осетила ветар у леђа. Вучић је преломио… Избори су на помолу. По свему судећи кампању ће базирати на убрзању реформи, на подизању животног стандарда, на сигурној политичкој вожњи у „петој брзини“.

„Србија може брже, више и боље. Промене не могу да чекају. Људи у Србији тешко живе, а велики број младих и даље нема посао“, каже Вучић. Све то исто зна и Ивица Дачић. Зато је и понудио Вучићу премијерско место. „Ако је дошло до промене у подршци јавног мнења, рекао сам му да можемо и без избора, али он то није желео да прихвати“, каже Дачић. Очигледно је да лидеру најутицајније странке у Србији то не треба. Без истинске воље грађана, без витешки подељеног мегдана на изборима неће да прихвати „кормило“ државе. Дачић прихва овај политички изазов и то је за сваку похвалу. Како каже, Скупштина се не распушта зато што је ова влада лоше радила, већ да би се добио нови легитимитет.

По свему судећи, уз СНС ће се на истој изборној листи наћи и СДПС Расима Љајића. Чак и некадашњи „краљ тргова“ Вук Драшковић са својим СПО жели у победнички тим. Иако је својом осионом политиком некада моћни СПО свео на микространку, Драшковић такву одлуку тумачи као једино логично опредељење, јер су стратешки циљеви СНС одавно циљеви СПО. Ако је то заиста тако, зашто те своје мудре стратешке циљеве није раније политички капитализовао, рецимо у двадесетом веку, него је чекао 2014. годину?

Чак се и „љути опозиционар“ Чедомир Јовановић хвали у јавности како је политички курс ЛДП постао кључни елеменат државне политике. Али он неће да „свој“ курс дели са најутицајнијом странком у Србији. Што би наш народ рекао: „Е, сад нећу ни како ја хоћу“. Будући да није успео да окупи разједињену опозицију Чедомир Јовановић сада најављује да ће: „ЛДП покушати да окупи најшири круг људи, не само из странака него и ванстраначке угледне личности, којима ће понудити да потпишу договор о послу који се у Србији мора урадити“. Очигледно је да је за Чеду политика бизнис. Уосталом он то и не крије.

Лидер ДСС Војислав Коштуница и даље заговара опречну политику од тренутно актуелног СНС-а. Захваљујући својим ставовима и прилично доследној политици његова странка завређује звање „чисте опозиције“. Међутим, ДСС и ЛДП нису довољни за јаку опозициону сцену. Нема јаке опозиције без јаке Демократске странке. А то ћемо још дуго чекати…

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , , , , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: