РАЗВОЈ СРБИЈЕ: САРАДЊА СА РУСИЈОМ И ЕУ

ISTOK ZAPADU I ZAPAD ISTOKUПрвом међувладином конференцијом у Бирселу отпочели су преговори Србије о придруживању Европској унији. Према оцени премијера Србије Ивице Дачића ово је у историјском смислу најважнији догађај за Србију после Другог светског рата. Нешто мање еуфоричан био је вицепремијер Александар Вучић који је изјавио да је Србија спремна за тешке изазове који су пред нама. Очигледно је да је Србија жељна бржег развоја. Санкције, ратови у региону, пораст криминала, корупција, оставили су последице на животни стандард грађана Србије. Иако се налази на југу Европе, Србија културолошки тежи да буде Исток Запада и Запад Истока. Управо тај концепт заступа председник Србије Томислав Николић, али и Влада Србије. Најбољи доказ тог опредељења јесу „скрининзи“ кроз које Србија пролази на свом путу ка ЕУ, али и одлична сарадња са Руском Федерацијом.

Састанци на највишем политичком нивоу у Бриселу, Београду, Москви и Сочију показују да је Србија отворена земља за све добронамерне државе које желе да учествују у њеном одлучном свеукупном развоју. За Србију није само историјски дан почетак приступних преговора за улазак у ЕУ. Историјски дан јесте и потписивање Декларације о стратешком партнерству између Републике Србије и Руске Федерације. Приликом потписивања Декларације председник Томислав Николић је рекао: „Данас је велики дан за Србију. Србија је формализовала своје вековно братство са Руском Федерацијом“. А то „вековно братство“ врло брзо се доказало снажном подршком Руске Федерације у реализацији инвестиционих и инфраструктурних пројеката који нису виђени раније.

Како каже амбасадор Руске Федерације Александар Чепурин за лист „Геополитика“: „То су ‘Јужни ток’ -1,9 милијарди евра, то су улагања ‘Гаспром нафте’ и ‘НИС’ – 1,5 милијарди евра, као и реконструкција железничких пруга Србије – 600 милиона евра. Ту су и пројекти електроенергетске компаније ‘Силовије машини’, и низа високотехнолошких компанија. Руски гигант ‘Лукоил’ разматра могућност остваривања улагања до 500 милиона евра. Све то даје укупну бројку око пет милијарди евра. Осим тога, руске компаније су спремне да учествују у најављеним процесима будуће приватизације у Србији. Са своје стране, Русија се нада да ће и српске фирме активно учествовати у приватизацији у Русији, у улагањима у руску привреду“.

Не треба заборавити да је још увек на снази Споразум о слободној трговини са Русијом који Србији обезбеђује да 95 одсто робе извози без царина. Овај Споразум сада омогућује српским привредницима привилегован статуст на читавом тржишту тзв. „Царинског савеза“, који, поред Русије, чине Казахстан и Белорусија. Потписан је још један важан документ о војној сарадњи на нивоу министара одбране Србије и Руске Федерације. Међутим, руска страна је још увек уздржана када је у питању сложенија одбрамбена сарадња, попут постављања савременог ПВО система С-400 у Србији. Иако Србија има своје независне посматраче и у НАТО и у ОДКБ, могући разлог је можда и неповерење званичне Москве да се Србија поред ЕУ интеграција све више приближава западној војној алијанси. А Русија је, како каже амбасадор Чепурин, против проширења НАТО уопше, било где. Јер, ничему осим погоршања ситуације у свету то неће допринети.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: