НОВИ ШТРАЈКОВИ: „ТАНГО АРГЕНТИНО“ ГЛАДНИХ

RADNICI IPOKA CUVAJU IMOVINU FABRIKEКада је својевремено лидер ПСС БК Богољуб Карић, борећи се за праведнију социјалну политику која је нераскидиво повезана са развојем привреде Србије, намеравао да покида „ланце и катанце“ постављене на врата многобројних фабрика, тадашња псеудодемократска олигархија је директно радила на томе да се дочепа капитала.

Паралелно са великом пљачком народне имовине, коју неки економски аналитичари лицемерно називају „првобитна акумулација капитала“, оснивана су удружења послодаваца, али и синдикати који би требали да бране радничке интересе. Данас права  1.700.000 запослених у Србији брани преко 24 хиљаде синдиката који више воде рачуна о личним интересима синдикалних вођа, него о правима радника.

По речима Ранке Савић, председнице Асоцијације слободних и независних синдиката, постоји одредба која налаже да сваки новоформирани синдикат мора појединачно да се региструје без обзира на то што је члан неке веће централе која је одавно регистрована. Статистички гледано један синдикат дође на седамнаест радника. „Држава је одговорна за овакву ситуацију и ово се не прекида, јер има оних којима овакав хаос у синдикалном организовању одговара“, каже Бранислав Чанак, председник Уједињених гранских синдиката „Независност“.

Зато и не треба да нас чуди зашто данас за штрајкаче нико не мари. Због неисплаћених зарада, неоверених здравствених књижица, неповезаног радног стажа и других неправилности, радничко незадовољство је кулминирало у „Шабачкој млекари“, „Ваљевопуту“, краљевачкој „Фабрици вагона“, врањском „Јумку“… Како за „Вечерње новости“ каже председник самосталног синдиката „Јумка“ Слађан Митић, око хиљаду радника ове фабрике је последњу плату примило за мај прошле године, а радни стаж им је неповезан од 2010. године. Ситуација је алармантна, јер нема одговора ни на један од више од хиљаду дописа, колико су послали на различите адресе са молбом да се помогне радницима. Запослени у „Јумку“ су одлучни да истрају до испуњења својих захтева.

Сличну изјаву дала је и главна повереница АСНС у Јумку Снежана Величковић: „У понедељак ујутру затражила сам састанак код генералног директора, али он не жели да нас види. Сви су у штрајку, осим појединих шефова који се боје директора. Нећемо радити док се сви захтеви не испуне и док компанију не посете премијер Ивица Дачић, потпредседници Владе Александар Вучић и Јован Кркобабић. Дали смо за све то рок од десет дана, а уколико се ништа не деси, блокираћемо ауто-пут“.

Шта у оваквој ситуацији предузима држава? Нема сумње да се предизборна обећања владајуће коалиције полако остварују. Актуелна влада је решена да стане на пут сваковрсној корупцији и казни све оне који су учествовали  у неконтролисаној тајкунизацији Србије. Ипак тај задатак је претежак да би грађани осетили бољитак. Нема тог чаробног штапића који би могао да нам преко ноћи створи бољи животни стандард. Уосталом, то на својој кожи највише осећа осиромашена радничка класа која је доведена до руба егзистенције. Још увек су актуелне речи вицепремијера Александра Вучића да нам прети „аргентински сценарио“ уколико у болесном систему не поченемо да мењамо болесне манире и навике.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: