ТЕШКО ПИТАЊЕ: КУДА ИДЕ ОМЛАДИНА У СРБИЈИ?

OMLADINAСтара је и позната крилатица да „на младима свет остаје“. Биолошки тачна констатација, али са друштвеног и психолошког становишта младост није данас предност у креирању будућности, нити добијања шансе за будућност. Истраживња показују да сваки десети средњошколац у Србији има осећај потпуне безвредности, док се трећини дешава да лако заплаче. Готово половину младих притиска осећање сталне бриге око различитих ствари, а чак седам одсто ученика понекад размишља о самоубиству.

Преведено на језик укупне енергије популације од 15 до 19 година може се констатовати високи степен губитка мотива животне снаге и погледа у будућност. Срозавање вредносних циљева друштва и губитак ауторитета, породице, школе, професора, низак ниво знања доводи до социјалних поремећаја код ученика. Младе у Србији море црне мисли. Често се суочавају са низом менталних проблема што указују анкете и страживања Центра за едукацију, истраживање и развој и Министарства омладине и спорта. По анкети спроведеној у 40 школа младе краси критичност према другима и негативан однос према околини. Живе под стресом, склони су употреби дроге, пуше, а насиље чини саставни део свакодневице.

Друштвено и јавно насиље, губитак поверења у институције државе, образац насиља као метода решавања сукоба и спорова и негативни узори из сфере политике, музике, филма, спорта или криминала утичу да се спорови младих најчешче решавају у тучама, а чак 27 одсто испитаних је пријавило да су учествовали у неком виду насиља више од два пута у последњих 12 месеци. Сваки четврти ученик је био жртва насиља. Истраживање је показало и да је више од половине испитаних било изложено великом стресу, који посебно меље младе из сиромашних породица.

Подаци ових истраживања указују да је половина младих признала да се у претходној години бар једном напила, док је 14 одсто ученика најмање једном узело дрогу. Сваки десети испитани средњошколац је пушач. Младима у средњим школама треба пуна подршка породице, школе и друштва, јер се веома брзо искаче из нормалног колосека и прелази на „слепе“  колосеке социјалних девијација које су прво најтеже за осиромашене породице, а онда и читаво друштво. Садашње школство не препознаје категорију младих од 19 до 20 година што ствара простор за доколичарење и глуварење младих, који су плен моћне наркотичке мреже. Када их нарко дилери добију као своје потрошаче онда их држе веома дуго као своје сталне кориснике.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: