РЕАЛНО ПОСМАТРАНО: СВЕ МАЊЕ ХРАБРИХ НОВИНАРА!

NOVINARI NA POSLUНовинарски посао је ризичан, неизвестан, слабо плаћен, без већих синдикланих права,  под сталним утицајем политичких и економских моћника, под притиском мафије,  уз високу таблоидизацију. Ово би биле опште и основне оцене позиције новинара у Србији. Новинари су честа „мета“ напада, али и сами новинари праве своје „мете”, уз недостатак професионалности, аналитичности и мере доброг укуса.

Дискриминацијом медија од стране републике и локалних власти угрожен је и статус новинара. Такође, новинарима или њиховим породицама се неретко прети смрћу, изложени су говору мржње, позивима на линч, физичким нападима. Ту су укључене изјаве и активности десничарских организација, вређање, претње, притисци од стране политичара и државних функционера, притисци од стране уредника или власника медија, а честе су и кривичне пријаве против оних најхрабријих који се баве истраживањем корупције.

Политичка и друштвена криза радикализује јавни сектор и медије, политички живот и социјалну ситуацију грађана. На тржишту информација и медија „продају” се афере, скандали, насиље, личне тајне, политичке и приватне пикантерије. Тај тренд није присутан само у Србији, већ и у многим државама развијеније демократије. Политичке борбе, сукоби интереса компанија и богаћења траже радикалне медије који делују као политичко и психолошко оружије.

Најгоре пролазе новинари који се баве аналитичким и  истраживачким новинарством, односно они посленици јавне речи којима је истина изнад интереса, а јавност изнад центара моћи. Истоврмено смо сведоци да новинари и моћни уредници и власници медија постају саветници политичара и њихови пи-ар гласници. Све више се меша информисање са пропагандом, анализа са дезинформацијама. Не знајући шта се догађа грађани су често увучени у перфидни „рат“ информацијама и дезинформацијама које пласирају агенти разних моћника и компанија. Моћни политичари и бизнисмени имају своје новинаре и медије.  Тако се медијски простор корисити за формирање свести „великог брата”,  односно „орвеловске“ јавности.

Све је мање колумни у штампаним или електронским медијима које су конципиране аналитички, разложно, логично, писмено и надасве истинито. Пласирају се жељени садржаји и тако се на основу конторле јавности утиче на контролу свести људи активирајући некритичност и психолозима препознатљив Павловљев условни рефлекс. Данас је у Србији могуће да неко брзо узлети у јавности или да брзо посрне уз невиђену медијску тортуру. За професију новинара, сем познавања новинарског заната, перманентног личног образовања и усавршавања највећа је врлина храброст. Храбрих је међу новинарима све мање, јер су управо такви новинари „играју“ са својом судбином.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: