ГЕОПОЛИТИКА: СРБИЈА ИЗМЕЂУ ЧЕКИЋА И НАКОВЊА

IZMEĐU ČEKIĆA I NAKOVNJAДа ли више симпатишете Русе или Амере? Коме би Србија требала  да се приклони? Покушавајући да врати позицију најугледнијег српског недељника, коју је својевремено имао, НИН је у партнерству са РТС-ом, Факултетом за медије и комуникације и Фондацијом Конрад Аденауер Стрифтунг на поменутом факултету  недавно организовао полемику „Руси су наши најбољи пријатељи“ у оквиру циклуса трибина о стереотипима под називом „Ђавољи адвокат“? Организатори ове полемике сматрају да је ово једно од питања које отворено поларизује овдашње друштво. Дискусију је жамором зачинила и публика, а учесници трибине су се међусобно оптуживали да су страни плаћеници. На трибини су учествовали виши научни саветник Института за међународну политику и привреду Драган Петровић, новинар Ђуро Билбија, директорка Центра за евроатланске студије Јелена Милић и редитељ Лазар Стојановић.

Укратко, Драган Поповић сматра да ако Србија мора да бира свог кључног спољнополитичког партнера, то је онда Русија, јер од почетка опадања Отоманског царства доследно поспешује ослобођење  народа на Балкану и никада није напала Србију. У истом правцу размишља и Билбија: „Теза да би нам било боље да се приклонимо доказаним историјским противницима није добра за Србију. Најбоље је да се приклонимо Путиновој Русији која расте и да са њом направимо однос какав Израел има са САД, пошто ће Путинова Русија да обједињује своје пројекте са великом Немачком, а Србија би требало да се удене у те односе“.

Супротно гледиште затупа Јелена Милић. По њеном мишљењу, руски концепт суверених демократија је застарео, јер апсолутни акценат ставља на територијални интегритет, а потпуно занемарује људска права и стање у друштву. „Руска самодовољност и ароганција била је могућа протеклих година због високе цене енергената, али је то прошло време. Ово што сада гледамо у Украјини је последњи трзај као доказ слабости“, каже Јелена Милић. Занимљиво је упоредити њене ставове са актуелним иступима чувеног америчког геостратега Збигњева Бжежинског који непрестано покушава да Русију прикаже као безначајни фактор, да потцени важност њених ресурса и могућност њеног усправљања. У свом излагању редитељ Стојановић је признао да у руско-српским односима постоји сталност блискости. „Политика државе Русије према становништву државе Србије може веома тешко да се опише као пријатељство и своди се на пропагирање идеје да Србија не треба да иде на Запад, иако је у НАТО окружењу, већ да треба да припада некаквом источном савезу“, примећује Стојановић.

Одржана трибина, као у осталом и већински поларизована англофилско-русофилска јавност недвосмислено нам показује да се Србија налази између чекића и наковња. У праву је проф.др Предраг Симић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду када каже за НИН да је: „Србија тренутно у улози статисте, који не може много да утиче на развој догађаја. Ако избије нови хладни рат, мораћемо да бирамо све или ништа. То је већ сада извесно. Јер као што је за Русију неприхватљива Србија у НАТО-у, тако и ЕУ не жели у свом окриљу млађег руског брата, како нас третирају. И уз то, са економским проблемима попут Грчке или Шпраније“. Прошло је Титово време несврстане СФРЈ. Уместо геостратешког тактизирања мале земље су принуђене да изберу „којем ће се царству приволети“.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , ,

One response to “ГЕОПОЛИТИКА: СРБИЈА ИЗМЕЂУ ЧЕКИЋА И НАКОВЊА”

  1. Драган says :

    Снимак читаве трибине је постављен на ју тубе и може се погледати

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: