СУМЊИВА ПРОГНОЗА: БИЋЕ НАМ БОЉЕ ИДУЋЕ ГОДИНЕ?!

GOLI ŽIVOTВелике социјалне групе у Србији живе са примањима до 40.000 динара, односно између 300 и 400 евра. Куповна моћ грађана Србије незадрживо опада, па вредност просечног пазара данас износи тек 365 динара и за 27 одсто је мања него пре пет година, када се у просеку куповало за 500 динара. Стотине хиљада људи живи од хлеба и млека и ретко за празнике купи и нешто мало меса.

Потврда овоме су и промети у великим трговинама који су практично десетковани, а само у последњих годину дана продаја је смањена за око 10 одсто. За сада на допуну свог буџета, односно на мало побољшање стандарда могу да рачунају само они грађани који имају финансијску помоћ рођака из иностранства. Највише новца стиже из Аустрије, Немачке и  Швајцарске. Кад се одузме издатак за хлеб и млеко, остане нешто новца за поврће и неких 150 динара да се купи до 200 грама неки јефтини сухомеснати производ. Са овим једва може да се намири доручак и вечера четворочлане породице.

Да бисмо схватили колико је куповна моћ опала довољно је да се загледамо у новчаник свега неколико дана после плате. Али за армију људи од најмање 780.000 незапослених у Србији ни датум више не игра никакву улогу. Њима је свеједно да ли је први или било који други дан у месецу. Храна је данас у Србији јефтина само за богате, а они чине тек десет одсто друштва у Србији. Последњи подаци Министарства трговине говоре да је просечна потрошачка корпа износила око 64.000 динара, или 1,43 просечне плате. Просечна плата у Србији износи око 43.000 динара, а према прорачунима, само на храну се троши готово половина месечне зараде, око 43 одсто примања.

Пад стандарда и скромна потрошачка корпа утиче на одлуку да и велики број младих људи, па и оних средње доби, остаје у родитељском дому „уживајући“ подршку чак и пензионера. Истраживање агенције „Галуп“ од пре две године показало је да чак 57 одсто грађана старих између 25. и 34. године живи са родитељима и нема воље или храбрости да започне самосталан живот. У Србији је, према подацима Националне службе за запошљавање, незапослено око 200.000 младих старости између 15 и 30 година. Четвртина има само основно или никакво образовање.

Од укупног броја пријављених на евиденцији Бироа, млади чине 26,7 одсто, а у том оквиру највећа група су они од 25 до 29 година. У Србији са родитељима живи више од половине младих између 19 и 35 година – 56,4 одсто, а само четири одсто успело је да од властитих средстава себи купи стамбени простор. Наши млади су слични младим Грцима и Италијанима. Касно напуштају родитељски дом, и враћају се радо. Србија је као патријахлно друштво, заједно са низом држава у кризи на југу Европе, опредељена за породичну солидарност и то утиче да се две или три генерације налазе под истим буџетом или кровом. Са постојећом структуром запослености, развојем привреде и предузетништва и под великим оптерећењем дугова Србија не може очекивати побољшање социјалне динамике друштва у наредних пет до десет година, уз нове социјалне разлике и додатно сиромашење.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: