НАША ТЕМА: ПРИЧА О СТРАНКАМА И (ИЗ)БИРАЧИМА

kampanjaБирачко тело у последњих  23 године српског вишестранчког система   није битније променило своју политичку свест о карактеру власти, партија и политичких лидера. Оно што се мењало  у бирачкој свести је поларизација ставова, почев од националних вредности деведестих година, транзиционих након окотобра 2000. године, до крајње социјалних у данашње време. Истраживања показују да Србија у својој „мапи“ бирачког тела има посла са  просечним бирачем, са средњом стручном спремом, средњих година, усмереног на информсање из таблоидне штампе и моћних ТВ станица. Бирачко тело које је 2008. године у већини гласало за ДС, сада се опредељује за политику СНС.  

Водеће партије у Србији „лове“ суштински исто бирачко тело, скоро по политичким условним рефлексима познатим као „Пављовљев ефекат“. Рад на политичком „условном рефлексу“ бирачког тела према водећим партијама иде преко  моћних ТВ стница и таблоида непрекидним „испирањем мозга“, спиновањем или вулгарним популистичким кампањама. Деведесетих година водеће партије у Србији су се више бавиле протеривањем „вештица“, бусајући се у прса да су на светлост дана истерали „издајнике“. 

Данас је на снази нова политичка матрица. Актуелне су потраге за  корупционашима, мафијашима, лопурдама…  Србија је једна од ретких земаља која може да се похвали податком да има 49 одсто грађана са завршеном средњом школом, а да високо или више образовање има 16 одсто популације. Ипак, највећи број њих не гласа. Ниво спознаје просечног бирача за политику и изражавање политичког опредељења зависно је од електронских медија, пре свега ТВ, Интернета, односно друштвених мрежа и таблоидне штампе.  

Српски гласач воли емисије за народне масе, не претерано рафиниране – риалити програме, музичке емисије, не пропушта вести, а прати и спорт.    Највећи број оних који имају право гласа и излазе на биралишта је без сталног запослења или су у питању пензионери. Званична статистика показује: Србија има  регистровано 5,9 милиона бирача. Без иједног дана школе је 2,7 одсто бирача. С непотпуном основном школом је 11 одсто бирача. Основно образовање има 21 одсто бирача. Средњу школу је завршило 49 одсто бирача. Високо или више образовање има 16 одсто бирача. Категорија средње класе са факултетском дипломом коју чини око 16 одсто бирачког тела је скоро разорена, па већи део бирачке енергије и опредељење за пртије и вође је у категорији са средњом школом од 49 одсто. Тако да се политика редуковала на ниске „фреквенције”. У понуди је углавном политичко рекламерство и провидан маркетинг. 

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: