ИЗА КУЛИСА: ТУРЦИ ПОЖЕЛЕЛИ ДРУМОВА

mehterИзјава Реџепа Тајипа Ердогана у Призрену да је „Турска Косово, а Косово Турска“ подигла је велику медијску прашину у Србији. Председник Томислав Николић замрзао је сусрете на релацији званични Београд-Сарајево-Анкара, а Влада Србије затражила је хитно извињење од премијера Турске. Ердоганову изјаву вицепремијер Александар Вучић је прокоментарисао: „Многи се скривају иза лепих речи, али је било потребно да прораде емоције, да схватимо какви се интереси крију иза кулиса“. Дакле, на делу је отворена вербална агресија све опаснијег неоосманизма који се попут злоћудног тумора надвија над Балканом.

У својој анализи „Зелена трансферзала, цензурисана реалност“ објављеној у листу „Геополитика“ др Срђа Трифковић закључује: „Са преко 70 милиона житеља, Република Турска почива на споју национализма европског типа и исламског етоса, који потхрањује осећај снажне блискости са муслиманским заједницама широм Балкана. Кемалистички дух није никада продро даље од војске и уског слоја градске елите. Неоотоманизам под премијером Ердоганом кључ је оживљавања Ислама и етничке самосвести дуж целе Трансверзале. Турска се враћа на балканску сцену самоуверено и бахато, а садашња српска власт прихвата неоотоманску охолост рајетински кротко и снисходљиво“.

Не треба заборавити да је Турска чланица НАТО-а. За неоосманисте који воде званичну политику турске муслиманско становништво на Балкану представља својеврстан грађевински материјал у повампирењу старе империје. Посебно место у том процесу имају Бошњаци и Албанци, које званична Анкара сматра за два традиционална ослонца на Балкану. Својевремено је Бакир Изетбеговић рекао да је турски премијер Тајип Ердоган лидер и Бошњака у БиХ, нескривено подржавајући иницијативу Анкаре да у догледно време оснује тзв. „балкански парламент“.

По мишљењу др Трифковића, за САД није никакав проблем да Турцима препусте да на Балкану остварују своје интересе због подударности суштине те политике са америчком. Јер, неоосманизам, односно исламска верска доктрина, попут америчког неолиберализма отворено потире сваки облик националног бића  суверених држава. Такође, све је уочљивије да ЕУ Турцима препушта Балкан као утеху, будући да никада неће бити примљена у чланство, док Русији одговара партнерски одност са Турском, јер се нада да ће њен утицај на просторима од руског интереса бити противтежа радикалним вехабијама.

Не треба очекивати да ће се званична Анкара икада било коме извинити. До сада се никада није догодило да се велика, а самим тим и моћна држава, попут Турске, извини некој малој држави. Покушај Србије да Турску призове памети не би ли се извинила  због Ердогановог „вербалног призренског инцидента“  на жалост представља само „вапај праведника у пустињи“.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: