СИНДИКАЛНЕ НЕВОЉЕ: ОБЕСПРАВЉЕНО РАДНИШТВО

I TI SI SINDIKATОснови социјално-економског новог „робовласништва“ у свету представља рад дужи од 8, 10 или 12 сати уз минималне зараде због вишка незапослених, односно стално пласираних уцена од стране послодаваца. Јефтина радна снага увећава профит, али и отвара велику борбу на социјаном плану у ЕУ и Србији. Тренутно влада тихи „рат“ послодаваца и запослених по питању зарада, осигурања, уплата у ПИО фонд, као и поштовања других ставки из закона о раду. Србија пати од „тешких“ социјално-економских болести. Издвојићемо само неке: незапосленост, инфлација, рад на црно (сива економија) и ниске зараде. Овом „инфекцијом“ подједнако су заражена јавна предузећа, приватне велике компаније, мала и средња предузећа (занатски сектор).

 Велика армија незапослених даје могућност послодавцима да одступе од закона и да запослене држе у статусу „власништва“ без правих статусних заштитних механизама, пре свега уговора о раду, измирења пореских обавеза, уз примену различитих облика притисака, мобинга и отпуштања без икакве заштите. Слаб или готово никакав синдикални систем довео је до губитка елементарних синдикалних права запослених који су основа модерног капиталистичког друштва већ скоро 100 година. Србија има синдикате који се утапају или су лобистички и логистички део политичких партија без обзира да ли су оне у опозицији или на власти. У таквој ситуацији послодавци готово да немају потребе да се договарају са синдикатима.

Највећи број запослених у Србији ради за плате од 200 до 400 евра. Толико отприлике износе и пензије. Послодавци исплаћују у „кешу“ (у два или три дела месечно) по 100 или 200 евра, док пријављују плате запослених као минималце у зависности од стручне спреме или радног места. Поред тога, у многим приватним, али и државним компанијама влада велики притисак на запослене да чувају као пословну тајну висину личног дохотка. Србија као и друге државе у кризи и рецесији пати од самовоље и вида пословног деспотизма власника, менаџера и послодаваца у компанијама без могућности заштите својих интереса. Све је већи јаз између сиромашних и малог слоја богатих уз видно нестајање и претапање некадашњег средњег слоја у све сиромашнији део друштва. На тим основама јачају радикалне политике и друштвени и социјални потреси. У Србији је нижи ниво заштите на раду и третирања запослених него у већини других земаља у региону. Истини на вољу, радници су угроженији него у време социјалистичког уређења.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: