КВИЗ ПИТАЊЕ: КОГА ЗАНИМА РЕКОНСТРУКЦИЈА ВЛАДЕ?

REKONSTRUKCIJA VLADEГрађане Србије активности владе интересују само онолико колико им она омогућује пристојан живот. Грађане не интересујe, или не би требало да их интересујe, какви су међуљудски односи унутар владе, колике су политичке разлике министара и страначких првака, већ њихов заједнички рад и домаћинско трошење државног новца. Може се уочити да Србија нема развијено јавно мнење по питању рада политичара, нити озбиљну дискусију у паламенту. О раду владе грађани се информишу преко таблоизиране јавности која појачава екстремне односе унутар владе или скандале међу министрима. Скандализована јавност само подстиче агресивност  и одбојност грађана према раду министара.

 Када се влада саставља на „трулим” политичким компромисима онда је резутат већ унапред познат. Већ дуго у Србији нема министара који  транспарено полажу рачун за свој рад јавности и парламенту. Министри се крију иза својих лидера који су „сиве еминенције” у формирању владајуће већине и кабинета премијера. Досадашњи премијери у Србији или су били  послушници лидера својих партија или су као сами лидери били недодирљиви  и некритични. Да подсетимо да су сви премијери до 2000. године полагали рачун Слободану  Милошевићу као лидеру СПС и шефу државе. После петог октобра премијери Србије постају водећи лидери странака. Затим премијер Србије постаје Мирко Цветковић који је био „продужена рука” Бориса Тадића као лидера ДС и шефа државе. Данас је лидер СПС-а Ивица Дачић премијер, који је споразумно постао први  човек владе. СПС није најјача партија, али  има искуства  у политичкиом  владању и познаје  све „кривине” власти. Млађан Динкић је увек био на граници губитника, али је већ 13 година политички добитник и  успешан у  укључивању у све владе и политике од 2000.године.

Како онда јавност види владу Србије? Кренимо редом… Грађани виде СПС као странку „технолога власти” који су задржали Милошевићеве методе владања, али  уз нови  ауторитет Ивице Дачића. СПС је од власти прешао пут опозиције и сада делује као  „политичка компанија”. СНС као партија са највећим утицајем у бирачком телу има велику одговорност  за дата обећања, односно прихваћене обавезе. СНС је странка у великом успону, али пролази „дечије болести” у појединим сегментима учешћа у власти. Александар Вучић је  посебно  третиран као водећа личност на српској политичкој сцени. Јавност од њега очекује можда и више него што може да реалзује, пре свега, у борби против корупције. Тек ће наредни избори показати реалан потенцијал Александра Вучића и СНС.

УРС је нова странка настала из мешавине Г 17 плус и регионалних партија. Сам Динкић је вешт у спиновању своје политике, али укупно економско стање и ресори које покрива нису дали  жељене резултате, па је и велики притисак јавности и коалициоих партнера на њега. У наредном периоду Србији предстоји унутрашње „проветравање“ пред велике одлуке како на политичком, тако и на економском плану.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: