ДИПЛОМАТИЈА: МИР, МИР, НИКО НИЈЕ КРИВ

hrvati-i-srbiИма ли важнијег питања везаног за стабилност југоисточне Европе од стабилизовања односа Хрватске и Србије? Историјско наслеђе оптерећено ратним деведесетим годинама у многоме је утицало на односе две највеће републике некадашње Југославије. Међутим, улазак Хрватске у ЕУ и добијање предприступног датума Србије требало би да представља „закопавање ратних секира“. На ред је дошло решавање конкретних проблема као што су суђење за ратне злочине, питање несталих особа, повратак избеглица, нерешена гранична питања и повлачење оптужница за геноцид пред Међународним судом. Политичко, али и медијско деловање актуелних политичара са обе стране условило је промену друштвене климе.

До сада су политичари често користили историјске чињенице у постизању својих циљева. Да подсетимо, такве изјаве су нарочито биле у оптицају 2008. године, када је Хрватска признала независно Косово. То је био повод да тадашњи министар иностраних послова Републике Србије Вук Јеремић јавно изнесе свој став да је акција „Олуја“ била етничко чишћење, јер је том приликом протерано из Хрватске 250 хиљада Срба. Сличне изјаве су давали и хрватски политичари. Примера ради, као одговор на потенцијално расписивање референдума о оцепљењу Републике Српске, бивши хрватски председник Стјепан Месић  заговарао је могућност слања војске у Босну и Херцеговину. Све те изјаве никако нису доприносиле нормализацији односа. 

Данас је ситуација сасвим другачија. Србија и Хрватска су пре неколико месеци формирале мешовиту комисију за решавање отворених проблема. На ред је дошло да се коначно реше питања заостала из времена рата, побољшање економске сарадње, могућност ублажавања ситуације са ЦЕФТА споразумом, као и сарадња на европским темама и европској будућности региона. Оно што је најважније јесте да хрватски званичници сада поручују да Хрватска неће користити своју позицију члана ЕУ као преимућство у решавању границе на Дунаву, а очекује се и повлачење међусобних оптужница за геноцид пред међународним судом. 

Своју добру вољу у превазилажењу досадашњих неспоразума показаће и актуелни председник Србије Томислав Николић. Како најављу медији, он ће бити присутан 30. јуна у Загребу на обележавању уласка Хрватске у ЕУ. То свакако неће бити званичан билатералан сусрет са председником Хрватске Ивом Јосиповићем, али свакако показаће државничко понашање Томислава Николића који не злопамти „дипломатске активности“ хрватског председника у време своје инаугурације.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: