АПЕЛ: НЕЗАПОСЛЕНОСТ УТИЧЕ НА ЗДРАВЉЕ!

BOLESTДанас је у Србији најопасније занимање по здравље бити незапослен. Србија има око 800 хиљада људи који су ван сфере рада и стално су изложени ризику стреса, беспомоћности, апатије и депресије, али и агресије и фобије. Незапослено лице је суштински непрепознато у друштву. Незапослени немају коме да се обрате за помоћ, а породица је у сталном стресу и патњи. Зато неретко страдају од шлога и инфаркта срца и мозга, брже се разбољевају, а веома тешко лече.

Незапослени раде сваки посао без икакве правне и социјалне заштите, без осигурања и чине већину у сфери „сиве економије“ и радне експлоатације. Политичари у Србији се мало обраћају незапосленима, иако они чине четвртину бирачког тела. Партије које се боре за власт незапосленима обећавају радна места, као да она „расту“ на дрвету, а када добију гласове подстичу мере губитка радних места и додатна отпуштања.

Србија је у знаку рада „на црно“, где око 30 до 40 одсто радног ангажовања чини „сива економија“. Приватне компаније често примају раднике без икаквог осигурања, заштите и то, пре свега, у сфери грађевинарства, које је витално угрожени део српског друштва. Они који имају среће да негде раде, свакодневно су суочени са борбом за опстанак на послу, са мобингом шефова, ниским платама или отежаним условима за рад. Поједине професије су у рангу високог ризика за здравље. Стрес је „окидач“ многих болести које се увуку у професије, попут, новинарства, хирургије, професуре, менаџерства, али и посла који обављају полицајци или шалтерски службеници. Ниво стреса на радном месту је важан фактор у одређивању тежине радног места.

Мале и нередовне плате су велики разлог за бригу, па лекари бележе све више оних који пате од неуроза. Плате од 20 хиљада динара су извор болести. Плате од 40 хиљада динара су извор забринутости. Плате од 60 хиљада динара су извор наде. Плате преко 80 хиљада динара су извор стабилности. Плате преко хиљаду евра релаксирају, али не можемо рећи да опуштају.

У нашој земљи званично има 56 регистрованих професионалних болести. Кад је последњи пут допуњаван регистар, на листу су дописани ХИВ и туберкулоза, као ризичне за рад лекара, као и хронични бронхитис који „вреба“ рударе.

Политичари су у рангу високо стресног занимања, не толико од тежине посла, колико од губитка позиције или адреналина за освајање фотеља и функција. Политичари су у стресу због великог утицаја јавности на њихов рад и приватни живот. Политичке борбе унутар партија или у конфронтацији са другим партијама, као и борба за очување мандата доводи до озбиљних болести.

Политичари најчешће болују од кардиоваскуларних болести, шећерне болести или добијају карцином. Они се за кратко време угоје, оседе и остаре. То говори да се у Србији не води „здрава политика“, већ тешка борба за власт и престиж. Када падну с власти, политичари често имају и психичке сметње, али приликом повратка у политику могу да постану и поново „витални“. Психичке тегобе у политичком животу најтеже погађају саветнике и запослене у стручним службама који су под непрестаним притиском од стране лидера странака и партијске врхушке. Ниво психо-физичког пропадања у политици мери се у распону од две до пет година.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: