ШТРАЈК УПОЗОРЕЊА: БИТКА ЗА ШКОЛСКЕ ЧАСОВЕ

ŠTRAJK PROSVETARAДа ли је данас храброст рећи да нам се у сенци “Бриселског споразума“ и приближавања Србије Европској унији земља изнутра растаче – наталитет опада, незапосленост буја, буџет копни, просветари штрајкују, а деца у целом том хаосу некако расту? Није храброст, већ реалност. Животаримо у земљи у којој се Унија синдиката просветник радника медијски „натеже“ са Министарством просвете да ли су у штрајку упозорења учествовале 142, 298 или чак 600 школа. Док власт смањује број штрајкача, синдикати их увећавају. Зар је битан број школа и наставника који су се одлучили на штрајк упозорења пред црним данима који их очекују? Министарство просвете је намерено да од идуће године примени законску одредбу о финансирању школа према броју ученика. То значи да ће сразмерно броју ученика бити потребан знатно мањи број просветара. Дакле, многобројни учитељи, наставници и професори могу да очекују да ће им бити враћене радне књижице.

Све ово актуелни министар просвете посматра као неминовност. Како каже, просветари су још 2009. године знали да ће се 2014. године прећи на нови начин финансирања у просвети, као и да је тренутно у одељењу у просеку 20,2 ђака. Синдикати се немире са таквим развојем ситуације. Они захтевају да се одложи примена ове законске одредбе, као и да се побољша материјални положај и социјални дијалог са Владом и Министарством просвете.  Унија синдиката просветних радника Србије наредни протест је заказала за 4. јун, а ако и то не уроди плодом радикални протести ће бити организовани наредне школске године.

Да ли ће све то да утиче на квалитет наставе у основним и средњим школама? Не тако давно државни секретар Министарства просвете, науке и технолошког развоја је на конференцији под називом „Информационе технологије и трошкови образовног система Србије“ објаснио да: „Актуелни закон из 1990. године је оличење великог нерада и безидејности, јер смо и даље непросвећени у односу на захтеве модернизације. Тај закон, као и подзаконски акти, морају бити промењени, а до лета ће сигурно бити предмет скупштинске расправе. Без потпуне јавности у раду нема ни помака. Слажем се да би коришћење технологија смањило трошкове, поготово у руралним срединама, али је најважније да квалитет наставе буде на вишем нивоу…“. Сјајно. Само да радна места просветних радника нико не угрожава!

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: