И ТО МОЖЕ: ВОДЕ ЗЕМЉУ БЕЗ РАДНОГ ИСКУСТВА

RADNO NEISKUSTVOПолитика у Србији је дуги низ година занимање искључиво „политичке олигархије“. Политичари постају „војници“ и „официри“ партија који преко политике врше свој утицај, демонстрирају партијску моћ и посредно  утицај бирача.Бавити се политиком у Србији је постала „привилегија“ без велике одговорности.Једина провера политичара је да ли ће се наћи на истим или бољим местима или ће бити деградирани. Политичар не треба да буде образован,нити стручан већ да буде одан партији, вешт у јавности и способан  да се прилагоди. Ово је феномен не само у Србији него и  пракса у Европи. Стручни људи постају „саветници“ или  шефови кабинета моћних политичара.

Ако се сагледа политичка сцена у Србији у последње две деценије може се видети да су политичари у Србији и страначаке вође радно „неискусни“ и да је мали број њих имао бар 10 година рада у струци.Бивши председник СПС-а и председник Србије Слободан Милошевић пре политичких функција радио је деценију и више у привреди и државним органима. Лидер СПO-а Вук Драшковић кратко је био  новинар, радио је и у кабинету високог комунистичког функционера Мике Шпиљка, а касније постаје тиражни писац. Лидер ДС и касније премијер Србије др Зоран Ђинђић је био са незнатним радним искуством. Лидер ДСС и касније премијер Србије др Војислав Коштуница радио је кратко на Правном факултету Универзитета у Београду,а касније је  радио  по институтима као виши научни сарадник.

Бивши председник ДС и председник Србије Борис Тадић има мало радно искуство у просвети што је утицало да више ради на свом маркетингу него на отклањању последица економске кризе. Један од предводника студентских протеста почетком деведесетих година и актуелни председник ДС дипл. инж Драган Ђилас једно време је радио као уредник информативног програма на радију Б92. Током деведесетих година његове радне активности на очигледно уносним пословима широј јавности су остале непознате.  Профил модерног „јапијевца“ и политичара „револуционара“ је лидер ЛДП Чедомир Јовановић који скоро и да нема радно искуство. Садашњи премијер Србије и лидер СПС-а има мали стаж у новинарству, и то у листу СПС-а под називом „Епоха“. Лидер СНС и први потпредседник Владе Србије  Александар Вучић као дипломирани правник  нема битнијег радног искуства у правној струци, сем диркторске позиције у земунском Спортско-рекреативном центру „Пинки“. Лидер УРС-а мр Млађан Динкић  има мали радни стаж као асистент на Економском факултету Универзитета у Београду. Дакле, када би се израчунао активни радни стаж у струци, поменути политичари и лидери странака једва да би досегли ниво пуног радног стажа по актуелном Закону о раду.

Ако се све изречено узме у обзир, потпуно је јасно зашто у политици нема места за пословне људе као што је Богољуб Карић. Такви људи остали су сметња свима онима којима је једини и најважнији посао да уз своје професионално неискуство демонстрирају политичку моћ.

Томислав Кресовић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: