СРБИЈА ПОТРАЖУЈЕ: УМЕСТО ДЕСПОТА НЕОПХОДАН СЛУГА

ministarСрбија је кроз дугу политичку  историју  била наклоњенија политичким деспотима, тиранима и диктаторима, него што је чезнула за „слугама народним“ и визионарима. Управо због тога усуд у Србији су била и остала политичка убиства,атентати,пучеви и афере. Политичари у Србији су волели да буду господари народног новца,тајних служби,полиције и војске, а најмање пројектанти и  „извођачи“ народног добра и напретка.

Својевремено  је Слободан Јовановић у  емиграцији за време Другог светског рата  говорио о менталитету наших политичара који су желели моћ и  утицај, јагмили се да постану министри,а када би то постали,  онда не би радили  оно за шта су изабрани.Српски политичари су склони послушништву, док не дођу на власт, а онда из њих избију први знаци самовоље,политичке освете и ароганције. Власт се тада третира као лични плен, а не као вид воље бирача и политичких партија.

Од времена динаситија Обреновића и Карађорђевића, као и у време Броза, а онда Милошевића и после 2000.године, врхунац моћи је представљала позиција министра полиције, одбране, финансија, гувернера. Истовремено, анатомија политчке моћи је и да се политичари водећих партија  наметну као лидери спортских клубова и председници управних одбора јавних предузећа.Политичари на власти воле да буду у медијима као „свеци“, али истоврменео да „пакују“ афере и разне пикантерије својим политичким противницима кроз таблоиде. Данас смо сведоци да су дуги низ година на високим позицијама у политици и власти,  пре свега, послушни, полуспособни и  необразовани људи.Изван свега цени се лукавство,послушност и оданост лидеру партије. Српска политича историја имала је једног моћног и мудрог Николу Пашића који је истовремено  био  и велики ратни профитер и зеленаш, као и корупционаш, па је све те мане пренео и на свог сина Рада Пашића. Пашић се није угледао на Вајферта, већ је постао први уз капетан Мишу Анастасијевића моћни политички и финансијски владар Србије.

Исто је било и са Слободаном Милошевићем који је био читаву деценију „господар“ Србије уз велику популарност, али и патњу грађана Србије. Милошевић је владао као „бос“ у ланцу организоване државне мафије и корупције.Тај систем који је развио Милошевић остао је и  до данас као „синдром“ у понашању људи на власти. Зато је потребно да Србија има људе од интегритета и личне скромности какав је био Краљ Петрат Први Карађорђевић. Бити „госодар“ увек је везано за тиранију, страх и корупцију.

Бити „народни слуга“ у Србији никада није било пожељно нити цењено.Због тога се политичари у Србији труде да имају што више власти и моћи да би што дуже опстали. Фингиране анекте јавног мнења сада показују висок рејтинг и утицај појединих политичара. Резултати таквих анкета нас уверавају да нас воде праве политичке „месије“ и скромни људи. Тек касније, када сиђу с власти покажу се прави трагови њиховог „поштења“.   Зато данашњи политичари на власти треба нешто да науче   из политичке историје Србије,да им се она неби понављала на окрутан начин.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: