БРИСЕЛСКИ (НЕ)СПОРАЗУМ: ОД ПАРАФА ДО РЕФЕРЕНДУМА

BRISELSKI PARAFВише од две деценије Србија не излази из политички турбулентног периода. Таман када помислимо да је прошао период сукоба, демонстрација, револуција, дочека нас неко ново политичко бреме, попут, референдума о судбини Срба на Косову и Метохији. По свему судећи, уместо евроинтеграција јурићемо “шаргарепу окачену о штап”, све док грађани Србије не забораве НАТО агресију, док не пристану да прихвате кривицу за распад Југославије, док не подрже сарадњу са Хашким судом и не успоставе добросуседске односе са државом Косовом, без обзира на то да ли ће је икада признати актуелна Влада Србије или не.

Џабе је сво вербално клечање председника Николића пред прецима и потомцима бошњачких и хрватских жртава ратних сукоба на просторима бивше “Југе”, џабе су парафи на бриселском споразуму премијера Дачића, џабе је сво “љубљење скута” представника ЕУ, све док грађани Србије не пристану на преумљење или, уколико вам то звучи разумљивије, док не пристану на промену свести. Да би тај процес текао што безболније за анестезирање критичког мишљења ангажовани су медији. И да будемо реални до краја, чак и тада је велико питање колико су велике европске силе заинтересоване да нас виде у свом друштву.

 Познати публициста и новинар професор др Зоран Јевтовић каже да: “Медији пристају да буду средства политичке манипулације. Јавни простор се постепено трансформише у политичко-забавно обданиште којим се лако манипулише, јер се мањим бројем извора и информација усмерава јавност читавих нација. То је у пропаганди познато као ‘теорија френинга’ у којој се одређени елементи истичу у први план и само један поглед показује као доминантан”. Да је професор Јевтовић у праву увиђамо и у актуелној изјави Европског комесара за проширење Штефана Филеа: “Каква год да буде одлука српских власти о референдуму, то не треба да одложи имплементацију бриселског споразума, већ да га осигура. Верујем да ћемо ускоро видети имплементацију”. Порука је јасна: “Договорићемо се да буде како кажу Немачка и сазвезнице у ЕУ”. Медији су ту само да обавесте јавност о вољи јачег.

Мудро збори редитељ Љубиша Ристић у интервјуу датом “Вечерњим новостима”: “Ако немамо снажну војску као аргумент, ако смо осиромашени свесном и бруталном акцијом споља и изнутра, ако је уцена и претња једини језик којим се с нашом земљом и народом разговара, постоје и аргументи које ми поседујемо и које нам нико не може узети. Ни ратом, ни бедом, ни окупацијом. А то је виталност која има историјске корене, индивидуалне способности људи измешаног и свим и свачим обогаћеног карактера. Значи, културне вредности у најширем смислу”. Уздајмо се у то да ће управо поменута виталност народа бити довољан гарант доношења исправних политичких одлука у наредном периоду.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: