ПИТАМО НАГЛАС: ОД ЧЕГА ЖИВЕ ГРАЂАНИ СРБИЈЕ?

PRAZAN NOVČANIKСрбија постаје држава незапослених и пензионера! У мањини су остали запослени. Подаци нас упозоравају да је овај тренд већ дуже време на сцени. Ако се овако настави Србија би могла за највише пет година да постане европски „социјални случај“, где ће радно место бити привилегија. Према најновијим подацима, на једног запосленог долази један пензионер, а како показују трендови, ускоро и један незапослени. Систем који  не ствара богатство, већ осиромашује народ прожет је са 2,7 милиона незапослених и пензионера и милион запослених.С правом се онда питамо: Од чега живе грађани Србије?

 

Преживети месец дана у Србији је права економска и политичка алхемија. Неки кажу, чиста магија. Од поменутих милион људи који ради, само 400 хиљада запослених спада у тзв. производна занимања. Остали су у државним предузећима, услужној делатности и администрацији. Наша је „слика и прилика“ да један произвођач било чега „храни“ десет грађана. Бруто домаћи производ 2012. године износио је 29,9 милијарди евра. Раст од два одсто значи да бисмо ове године морали да произведемо робе и пружимо услуга вредних за укупно 598,6 милиона евра. Ако се то подели на све званично запослене у Србији, сваки радник трбало би да доходује 347 евра више него 2012. године, што је тренутно тешко изводљиво. Богаћење долази кроз разне шпекулације, црно тржиште рада и робе, али и непристојних трговинских маржи. Поједине процене говоре да на путу до купца роба поскупи од 50 до 150 одсто. Оно што зараде запослени одлази на скупу храну, комуналне трошкове и порезе. Исти је случај и са пензионерима који често издржавају своје породице.

 

По истраживању Светске банке у Србију је од 2000. до 2010. године од исељеника стигло чак 43 милијарде долара. Најмање два пута више него кроз директне стране инвестиције. Прошле године у Србију су послали 2,735 милијарди евра. У 2011. – 2,794 милијарде евра. Из дијаспоре су прошле године у Србију пристигле 2,73 милијарде евра дознака, што је било око 10 одсто БДП у 2012. години. Сви ови подаци говоре да Србија све више троши, него што производи. Уместо да се бори за позицију продавца својих производа, знања и капитала, Србија се претворила у европског и регионалног купца. Подаци Републичког завода за статистику показују да у марту ове године није било инфлације, а њен износ за прва три месеца је 1,1 одсто, док је рачунајући годишњи ниво достигла 11,2 одсто. Просечан грађанин Србије зна да се у марту живело теже него крајем 2012. године, што указује да инфлације реално има и да су све тањи новчаници и празнији тањири. Стручњаци прогнозирају да би Србија ове године могла да има раст БДП од два одсто, али то није довољно за већу запосленост и бољи стандард. За нова радна места потрбан је раст од четири до пет одсто, што је по садашњим трендовима тешко изводљиво.

 

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: