ГЕОПОЛИТИКА: ДРУМОВИ (НЕ)ЋЕ ПОЖЕЛЕТИ ТУРАКА

MARIĆEVIĆA JARUGAУколико би уопштено посматрали недаће које су се надвиле над напаћеним српским народом дошли би до једино могућег закључка, а то је да нам не достаје духовно јединство. Уважени академик Василије Крестић под овим појмом подразумева свест о истој националној, верској, културној и цивилизацијској припадности, свест о истим тежњама, циљевима и интересима, без обзира на географске просторе на којима Срби живе и идеолошку и партијско-политичку припадност.

Сву сложеност овог феномена, односно дезинтеграционе чиниоце академик Крестић препознаје у специфичности прекида нашег духовног континуитета насталог после пропасти српских средњовековних држава. Несрећа је и то што нам недостаје друштвени континуитет.  Продором Турака Срби су брзо и у потпуности изгубили оновремену друштвену елиту. Духовно јединство српског народа нарушено је и прихватањем југословенске идеје, а касније и комунистичког интернационализма који је у потпуности разградио свест о националној припадности. Историја је учитељица живота. Уколико ускоро не дефинишемо националне интересе и циљеве,  држава Србија ће постати лак плен за оне народе који су и до сада показивали незасити апетит када је у питању наша територија, природни и друштвени ресурси. Ево и примера…

Управо је у току реализација пројекта намењеног младим Турцима у организацији Министарства омладине и спорта Турске, а под патронатом САД и Велике Британије. У оквиру тематских летњих кампова који се одржавају од прошлог лета будући млади лидери похађају наставу из области међународних односа, геополитике, историје, политикологије, права, књижевности… Око 3000 одабраних студената из целе Турске, укључујући ту и питомце војних академија укључено је у невероватан пројекат под називом „Путевима предака на Балкану“. Зашто кажемо невероватан?  Управо због тога што се „со соли“ турске младости упућује на Балкан са прикривеним циљем да се формирају будући политичари и војници који ће управљати овим деловима сутра обновљене Османске империје. Не треба сметнути с ума да ће овај паклени пројекат закуцати и на наша врата. Према сазнањима академика Јелене Гускове „питомци турских војних академија, дакле будући официри, почели су са учењем српског и албанског језика, јер према НАТО плановима, када Србија уђе у ову војну организацију, Србима и Албанцима командоваће турски официри. У другој фази процес ће добити обрнути смер – Срби и Албанци ће учити турски као језик неоосманске империје“.

Преварио се народни певач када је прогнозирао да ће „друмови пожељети Турака, али Турака нигде бити неће“. Пропагатори овог пројекта са одушевљењем обелодањују да је досадашњи школски систем  у Турској направио велику неправду раздвојивши историју од географије. Будући турски политичари и генерали сада уче како да обнове свој утицај на Балкану. Не треба заборавити да ће им у томе свесрдно помагати потурице у Србији које се већ годинама боре за аутономију Рашке области, односно Санџака. Уколико актуелна власт на време не препозна скривене намере великих сила задесиће нас иронична судбина да нам искарикирана дешавања из популарне серије „Црни Груја“ постану јава. Аферим Турци. Држте се браћо Срби. Видомо се у Орашцу.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , ,

One response to “ГЕОПОЛИТИКА: ДРУМОВИ (НЕ)ЋЕ ПОЖЕЛЕТИ ТУРАКА”

  1. Percevic Gradimir says :

    Prvo da pozdravim redakciju, dugo niste bili dostupni, i ostavim kratak komentar povodom ovog teksta koji na prvi pogled mozda nece biti po volji autora, ali mi moje ociste na temu nalaze da ga za sada u sto kracim crtama izlozim.
    Jadikovke o „zlim Turcima i zlosrecnim Srbima“, se dosta dugo podmecu nasoj kolektivnoj svesti da smo potpuno onesposobljeni da realno dozivljavamo proslost, vreme i prostor u kojem zivimo, a svako dalje insistiranje na oponasanju „biblijskog nacionalizma“ vodi ili bi vodilo u jos dublju samoizolaciju koja u blizoj buducnosti podrazumeva izumiranje ili tiho rasejavanje sa endemskim izolatom na terenu ako uopste pretekne. Mi smo ipak vise ljudi od krvi i mesa nego sto smo ideja ljudi po nekoj narodnojednoobraznosti. Uvodjenje ideje naroda/nacije na prostoru „Podunavske i Bosforske “ monarhije tako bucno nametane i nametnute ideje znacilo je i znaci (verovatno i necemu sluzi) trajno izbacivanje ovog prostora iz matice uzlaznog covecanstva i tribalizaciju do totalne anonimnosti uz blazeni osecaj svemoci Bog pa Mi.

    Citav prostor sveden je na plemenske rezervate gde su najveci gubitnici Jermeni i Grci pa slede Madjari i Srbi uz ostale pratece Gubitnike. Osmanlisko carstvo-njegovo sirenje na Balkanu i dalje- nije pratila preterana invazija islamiziranog Turanskog stanovnistva, ukoliko je uopste i postojala kao takva u prvim vekovima carstva i njegov uspon je zavrsni cin drustvene krize XIV-XV veka u pravoslavnim drzavama sa vrlo suptilnim resenjima za ono a i za ovo vreme. Razvlasceno je samo krupno plemstvo i „raja“ je dobila novog gospodara cesto iz redova same raje.

    Opadanje je istovremeno sa usponom Rusije i od kraja XVIII veka Rusija postaje „savladar“ u Osmanlijskom carstvu odnosno zastitnik pravoslavnih. Posle tridesetih godina XIX veka Stambol je takoreci pod protektoratom Rusije i polako postaje deo prostora koji se lepi na nju uz ideologiju o misiji Rusije na Istoku i njegovoj modernizaciji.

    Novog vremena su svesni i mnogi Osmani ukida se serijat i daje ravnopravnost hriscanima pa je poceo ubrzani ekonomski uspon celog podrucja sto nije odgovaralo Zapadnim silama pa su prinudile „plemenitog“ sultana Abdulmedzida da udje u beskoristan Krimski rat iz kojeg je sledila prezaduzenost od koje se citav prostor nikada vise nije oporavio. Bakrotstvo, Berlinski kongres i preneti dugovi na drzave rezervate znacili su jos laksi plen za „bankstere“ cije je glavno orudje rukovanje kolektivnim strahovima.

    Ideja osmanizma polako je podrivana iz Londona i Pariza idejom Turanstva (Turcin je pogrdan etnonim za Osmane i podrazumevao je primitivnog coveka stocara) sto je bio i kraj levantinskog kosmopolitizma, bolno razdvajanje „simbioze naroda“ uz zaostajanje XX veka. Pogledajte samo sta su sve Grci izgubili podstrekavani od navodnih filhelena, njihova sadasnja drzava je vise izbeglicki logor nego ukorenjeno stanovnistvo u odnosu na prostor koji su nastanjivali i bogastva koja su posedovali pre manje od 100 godina.

    Uspo Rusije i Turske (mesavina raznih naroda i rasa objedinjena jezikom kao ideoloskom kategorijom) u XXI veku mora se odraziti na sirem prostoru, jer izmedju njih i Nemaca, sa mozda izuzetkom Poljaka, nema istorijski i ekonomski/civilizacijski zrelih naroda odnosno duhovno drustvenih vrednosti koje bi ih ucinile takvim.

    (dosta je kasno za dalje pisanje)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: