ОБИЧАН ЖИВОТ: НАСИЉЕ (НИ)ЈЕ НАША СУДБИНА

SVAĐAНасиље (вербално или физичко), мобинг и државни притисак на грађане у Србији поприма облик социјалне епидемије. Уместо лепих речи све се више посеже за вулгарним језиком који у себи садржи презир према поштовању људског достојанства. Тако се свађе, па чак и полемике, често завршавају крвавим обрачунима и непотребним трагедијама. Данас је тешко чути: „Како сте комшија“? или „ Јел сте добро“? Уместо тога, често виђамо преке погледе, тмурна лица, стегнуте вилице и песнице. Насиље постаје наш животни стил, јер је оно присутно у кући, на радном месту, на ТВ-у, у политици и државним институцијама. Све је више сурових и сулудих обрачуна међу децом и старим лицима које нас шокирају, али и упозоравају да нешто треба предузети. Насиље је присутно и међу људима у дубокој старости.

Полиција је у Књажевцу ухапсила Б.Т (76) осумњичену да је у Геронтолошком центру у том месту тешко повредила Олгу Цветковић (83).  Б.Т. је осумњичена да је пре неколико дана „ископала очи“ Олги Цветковић, а полиција још покушава да утврди детаље тог инцидента. Шта све тера старе и немоћне, децу, комшије, супружнике да уместо речи посегну за насиљем. Ту се ради, пре свега, о оболелом друштву које скрнави традицију, без одговорности, без поштовања институција. Држава тлачи своје грађане, а то се опет као бумеранг враћа политичарима на власти.

Свака трећа жена у Србији је жртва физичког насиља у породици. Свака друга жена у Србији је жртва психичког насиља, а свака четврта је бар једном у животу била изложена физичком насиљу у породици. Свако дете у Србији је бар једном било изложено неком облику насиља, а десет одсто их је перманентно изложено тежим облицима физичког или сексуалног злостављања. Свака трећа девојчица и сваки седми дечак у свету су сексуално злостављани пре свог пунолетства. Најновији подаци говоре да је 88 одсто основаца било изложено неком од облика вршњачког насиља.

Чињеница је да незапосленост појачава депресију. Пензионери издржавају своју децу, али и унучад. По три генерације живе у истом стану. Затвореност у „мале животе“ и велики број грађана Србије који током године уопште не напуштају своје градове отвара пут депресији, агресији, отвореном насиљу.  Србија је више од 20 година у трпном стању са сталним падом друштвеног морала, стандарда и губитка наде. Све је више антихероја који постају узор за младе. То доводи до урушавања породице. Политичари и политика су претходне две деценије демонстрирали форме политичког насиља што је оставило тешке последице по грађане. Очигледно је да је Србија у „канџама“ разних форми насиља које политичари спроведе уз помоћ медија непрестано обмањујући своје бираче. Како онда да дође до препорода? Треба почети од првих комшија речима: „Добар дан, како сте комшија!? То ће бити знак да ћемо постати бољи људи. Лепо понашање, оно што зовемо бонтон, треба пропагирати на ТВ, у школама, државним институцијама и јавним местима уопште.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: